Ima li zločina u ovoj oblasti? Ima. Od samog početka. Od uobličavanja prvih muzejskih zbirki - Londonskog nacionalnog muzeja, Luvra, Prada - njihovi najvredniji eksponati, inicijalni, predstavljali su nacionalno blago drugih kultura i naroda - Grčke, Rima, Američkih Indijanaca, Persije tj. Iraka, Otomanskog carstva...

Iako su raznorazni avanturisti arheolozi otkrivali nekropole izumrlih civilizacija, ovo nemerljivo blago se nalazilo na teritoriji postojećih, legitimnih država: Egipta, Indije, Grčke, Italije, država Srednje, Južne i Severne Amerike, kultura Afrike i Male Azije, koje su ironijom slučaja bile kolonije evropskih dzinova, kakvi su bili viktorijanska Engleska, lujevska Francuska i filipovska Španija. Zločin je počinjen, ali nije prepoznat, niti kažnjen.

Dostojevski ne bi bio zadovoljan u svetu kulturne baštine. Njegov student je morao umreti zato što je ubio staricu. Ali mamutski muzeji koje sam već nabrojala, nisu se zbog ''praroditeljskog greha'' ugasili, niti su bili prinudjeni da vrate ijedan eksponat, raspadom kolonijalizna. Oni su i dalje lideri muzeologije i njihovo nacionalno blago je neprocenjivo upravo zbog ''eksponata uljeza'', koji u ovim muzejima nisu kod kuće i dugo to još neće biti.Prvi čin upada američkih trupa u Irak bio je pljačka Nacionalnog muzeja u Bagdadu. Tragom ove agencijske vesti niko nije pošao. Nijedan istraživanju i svetskoj slavi vičan novinar.

Drugi zločini se odvijaju na samim arheološkim nalazištima, gde kradu svi, od vojske arheologa, posednika zemlje, konzervatora i kustosa muzeja, do profesionalnih kradljivaca drevnog blaga, prodavaca antikviteta i međunarodnog lanca trgovine ovim neprocenjivim resursima. Kazne u našem Zakonu o kulturnim dobrima, kao i u Krivičnom zakoniku su minorne. Ali čak i da su veoma stroge, basnoslovno visoke, basnoslovnije su sume stečene od prodaje neprocenjivog kulturnog dobra nulte kategorije, tako da će uvek biti kradljivaca dragocenosti bez obzira na visinu kazne ili vrstu kazne. Najveće su pljačke izvršene u muslimanskim zemljama gde vlada šerijatsko pravo, sakaćenje lopova, odsecanje ruke, šake, nosa itd. Znači, ni ovo zaprećenje koje sve lopove proizvodi u invalide, nije proredilo niti ukinulo nove pljačke grobnica, nalazišta ''in situ''.Povremeno, Interpol obavesti svetsku javnost o krađi nekog svetskog muzeja. Svaki eksponat, makoliko dobro obezbeđen, moguće je ukrasti. Zato se ozbiljne institucije obezbeđuju izlaganjem replika, njihovih najvrednijih eksponata. Primer za to je Monaliza u Luvru. Njoj se ne može prići u radiusu od par metara. Ona je obezbeđena bolje od američke vojne baze! Ipak, i tako osigurani predmeti se kradu. Šta onda da kažemo mi koji nemamo nikakvo obezbeđenje, osim eventualno fizičkog, u muzejima? Krađa 40.000 zlatnih novčića iz Muzeja Srema, ili pljačka Muzeja u Požarevcu, itd. lakša je od dzeparenja u prepunom autobusu ili od pijačne krađe...Pre par godina je pretučen kustos u Konaku kneginje Ljubice (Muzej grada Beograda) dok je bila u toku izložba novčića na našem tlu.

Iz naših muzeja su nestali ne samo eksponati koji predstavljaju artefakta, već i kolekcije umetničkih slika, trgovalo se i tehničkim predmetima: delovima aviona, starih automobila, kombajna i traktora, zatim oružjem, nakitom, ikonama, naročito sa područja Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Republike Srpske...Pre neki dan je izbio skandal o izdavanju falsifikovanih dozvola našeg uvaženog kolege, muzejskog savetnika Narodnog muzeja u penziji, Nikole Kusovca. Pored onoliko zlodela, originala koji su ''na izvolte'' u našim muzejima (valjda smo na prvom mestu u Evropi po gotovo stoprocentnom izlaganju originalnih eksponata), neko je video zamešateljstvo u poslu falsifikovanja umetničkih dela. Ne odričem da ovakav biznis, razvijen svuda u svetu postoji i u Srbiji, samo izražavam nevericu da se takvim poslom bavi čovek, pod stare dane, koji je čitav život posvetio zaštiti kulturne baštine. Ne verujem da je pod starost razum izgubio. Još uvek mi deluje britko i kreposno. Dakle, čini mi se da je nevin optužen, samo da bi ''dnevni skandal'' gromoglasnije odjeknuo. Šta vi mislite o tome?

Silvana Hadži-Đokić