Bejahu mi čudni ljudi, mahom gerijatrijske orijentacije, koji sa izrazitim ponosom i neobjašnjivim sjajom u očima pokazuju nova dokumenta, ove nove (satanističke, pardon čipovane) lične karte. Nije lud stariji svet. Shvatio sam nakon prolaska nečeg što se zove procedura. "Vreme" je godišnjih odmora, masovne potrebe za suludom količinom novih dokumenata, pasoša i ličnih karti, naravno. Par saveta je uvek dobro došlo, nadam se da se slažete. Ovo je lično iskustvo, nadam se da ćete proći kao i ja, da nećete imati komplikacije koje se u Srbiji zovu svakodnevica. Zamke vrebaju, sistem ne spava, čuvajte se...

14.4.04. 04 00h. Pijem kafu, blejim u kutiju pitajući se koliko slojeva odeće da natučem na sebe pre odlaska u ljuti boj sa administracijom. Odabrao sam zimsku opremu setivši se stražarskih dana jer sam shvatio da upadam u smenu koju smo pragmatično zvali - najhladnija. Pozvao sam taxi vozilo i vrlo brzo sam bio ispred policijske stanice u Mirijevu. Omanji skup građana ispred objekta je značio samo jedno - nisam prvi. Poželeo sam dobru noć svojim kolegama, prethodno ne dozvolivši taksisti da me napusti dok ne vidim kako stojim na nečemu što se najbolje može opisati kao - kladionica. Sve je bilo u redu, osvojio sam 14. mesto i taksista je sa mojim mobilnim telefonom koji mi je u vožnji ispao (zahvalan na kasnijem vraćanju pozdravljam br 119 Beotaxi) otišao svojim noćnim stazama. Koleginica spremno izvadi A4 papir, uze mi podatke, prezime, koje sam mesto, koliko brojeva uzimam. Administracija sa one ali, Boga mi, administracija i sa ove strane. Nema zezanja. Najveći entuzijasta je došao u 03 00 h. Čvrsto zauzeo lidersku poziciju. Pomislio sam da je čovek definitivno lud ali mi je šampion objasnio da je prethodne noći došao u 04 30. I nije uzeo broj. Vreme je za malo objašnjavanja, zar ne? Verujem da vam ništa nije jasno. Budući da policijska stanica u Mirijevu dnevno obrađuje samo 20 zahteva za ličnu kartu i pasoš formiranje ovako nenormalne noćne grupacije je pojavni oblik koji smo u Srbiji već videli. A mislili smo da nećemo više nikad. Tjah. Službenica izađe ispred stanice u 07 50h. Podeli brojeve koji istovremeno predstavljaju i vreme kad subjekt treba doći u stanicu sa kompletnom dokumentacijom. Zakon ponude i potražnje je, kao i uvek, neumoljiv. Te noći je u 05 00 došao optimista da stane u red. Ljubazno smo mu objasnili da ide kući, da se naspava i da sledeće noći pokuša opet. Samo ranije, mnogo ranije. Kako stvari funkcionišu i zašto je ipak kladionica. Jedan subjekt može uzeti do 4 broja, za članove svoje uspavane porodice. Ako se u 07 40 h na ulazu u stanicu pojavi bivši ili sadašnji radnik policije, trudnica ili invalid uzima broj preko reda, bez noćnog rada. Teoretski, da ujutru porane 2 trudnice, 1 invalid i 2 supovca i uzmu brojeve za porodice ceo noćni dream team ide kući bez prava da kaže išta?!
Surovo, a?

Ne bih ovom prilikom objašnjavao sve osobenosti tog prinudnog druženja samo bih akcentovao par ključnih reči. Sopot, Mladenovac, Lazarevac... turističke destinacije pre samih turističkih destinacija. Urbana legenda kaže da tamo nema brojeva, nema nikoga, odmah sve završavate, k'o ljudi, opušteno, natenane. Sad je blizina mozga presudna. Da li vam je bliže mozgu da idete 2 puta (1 obrada i 1 preuzimanje) u Lazarevac, opušteno, k'o ljudi, ili jedno noćno druženje sa kolegama? Meni je bilo bliže mozgu mirijevsko noćno razmatranje svih bitnih političko-društvenih tema sa trustom mozgova nego vucaranje po periferiji prestonice. Moja odluka, ne znači da sam u pravu, samo znajte da je to izbor.

Druga ključna reč je fotografisanje. Nemojte se slikati, ne treba vam, sigurno. Na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova velikim slovima piše: OBAVEZNO - fotografija veličine 5h5 cm (ne starija od 6 meseci, sa jednobojnom sivom pozadinom -"en face"). Ne znam šta znači 5h5, verovatno je problem u tastaturi i karakterima ali znam da je na papiru koji visi okačen na zidu stanice u Mirijevu to vrlo precizno i decidirano preškrabano a i ja, evo provereno, garantujem. Ne bacajte novac. Slikaju vas
tamo.  Treća ključna reč je brzina. Požurite. Bolje ustati u 03 00h danas nego za tri meseca ne spavati uopšte. Da li je ovo slično čuvenoj paroli: živimo kao da će 100 godina biti mir a spremamo se kao da će sutra tamo neki rat? Da manemo zezanje, uopšte nije prijatno celu noć stajati ispred policijske stanice.

Četvrta ključna je opet brzina. Sistem koji radnica koristi za obradu podataka je sve samo ne brz i svakako ne stabilan. Padanje sistema je redovno, kao i sočno psovanje mašine. Psuje ona, psujem ja, rekoh da pripomognem. Ne pomaže. Sistem se ne ponaša drugačije. 20 zahteva dnevno je okvir koji je sasvim realan.

Peta
ključna reč je vezana samo za eventualni odlazak u Mladenovac. Sa leve strane, pre ulaska u grad, postoji pečenjara Dragović. Teško je ubaciti u istu kolumnu najbolje pečenje koje sam ikad probao i problematiku komplikovane zemlje Srbije ali posle (ako vas Bog pogleda) ubacivanja gore pomenute ultra kalorične rapsodije
u stomačić (!?) postaće vam kristalno zašto je ključna peta reč bila neophodna. Vredi. Tako vredi.

Nema
više ključnih reči. Nadam se da sam vam pomogao da se snađete u šumi zbunjućih saveta. Izbegavajte (ne znam kako) trudnice, invalide i supovce. Nadajte se najboljem. "Vadite" što pre. Meni rekoše mi dođem za 10 radnih dana. Nadam se najboljem...

Vladimir Mirosavljević