Konačno se i to desilo, ušli smo u klub, poželeo je i Keith srdačnu dobrodošlicu. Dobri su, zaista su najveći. Senzacija je neuporediva sa bilo čim viđenim pre, a teško da će ih neko dostići. Dinosaurusi su pokazali da su dede vredne svake forme poštovanja. Neka menjaju krv dva puta dnevno, neka koriste sve moguće prirodne i neprirodne preparate, narkotike ili šta god im je već na raspolaganju. Ne zanima me. To je energija u svom najboljem izdanju. Jedno podsećanje. Kad bi sad Mick & društvo otišli u (neki) PIO fond i podneli zahtev za penziju ne bi bili odbijeni zbog godina. Ne bi ih pitali što ste došli, već gde ste do sad? Energija je retko spojiva sa tim godištem, zar ne? Zamislite nekog komšiju, Mickovog vršnjaka, koji se može popeti bilo gde, a ne na binu.

Organizacija je bila na vrhunskom nivou. To nije bio koncert, već nešto sasvim drugačije. To je svima jasno. Mene često optužuju da sam kao neka dosadna strina koja neprekidno i uporno traži falinke. Za zvuk, efekte, şame Stonse, organizaciju, interpretaciju, muzičku postavku ja nemam šta reći osim iskrenih impresija. Fenomenalno, kao što smo i očekivali. Nije se desilo da se tonska slika postavi negde iznad, ispod ili bilo gde drugde osim U nama samima. Uplašen pogled u binu sa koje smo slušali ono po šta smo i došli. Poštovanje i ništa osim poštovanja za Rolling Stones.

Ja ne bih imao reputaciju strine da u ovom izveštaju ne dodam jedno (meni bitno) ALI. Da li vam nešto u prethodnom nabrajanju nedostaje? Repertoar, prijatelji moji, repertoar. Da bi vam bilo jasnije nabrojaću vam pesme koje sinoć NISMO čuli:

1. Angie (!?)

2. Undercover of the night

3. One hit (to the body)

4. Hurlem shuffle

5. Dirty work

6. Sad sad sad

7. Mixed emotions

8. Terrifying

9. Rock and hard place

10. Almost hear your sigh

11. Love is strong

12. Rain fall down

13. dodati po izboru...

Poenta? Premalo rock&rolla, previše bluesa. Složićete se sa mnom da je to moj problem, pošto su Stonsi dobar deo svoje karijere i bojili svoje note blues koloritom. Ko je meni kriv što sam se nadahnjivao uz Dirty work, Woodoo Lounge i Steel wheels? Fantastična svirka pesama koje nisam očekivao, zaista se nisam nadao ovoliko dubokom povratku u njihovu prošlost. Posle prve tri pesme su usledile pesme sa manje tempa nego što je iko očekivao. Spustili su loptu i jezdili... i to je u redu. Ljudi su to i najavili. Pesme koje neće označiti promociju poslednjeg albuma, Bigger Bang. Opet kažem, moj problem, ali nisam stekao utisak da sam sinoć bio usamljen.

Neminovne su i paralele sa RHCP. Nisam bio u Inđiji, ali prenesoše mi da Antony nije prozborio skoro nijednu sa, komunikacijom željnim, auditorijumom, dok je đed Mick zbijao šale sa Srbadijom & others. Na, zbog dugo vremena provedenog u dijaspori pokvarenom, čistom srpskom jeziku. Toliko o poštovanju publike. To je odnos. Full respect. Prijateljica mi reče da se njoj činilo da će Mick svakog sekunda da umre na sceni. Rock & Roll...

Da li je 14. 7. 2007. godine prekretnica u koncertnom životu Majke nam naše voljene, demokratske i evropske nam, Srbije?

Nadam se, zaista se nadam, da će posle Stonesa pasti kletva.

Vladimir Mirosavljević