... grme u meni reke
između očiju i začuljenih ušiju
pas-metro u najluđoj brzini
ja više nisam ja
bestijalna stihija iz mene
rt južni
loš
i usijana mi rebra
od izluđene krvi
harajuće vrele oluje
ne prepoznaju se

nisam hteo da budem grub
mila moja pesmo
ne ostavljaj me ljubavi
talasaj rekom moju krv
ali ne beži od mene
u snu sa tobom
večnost mi je ispod ljubavnih dlanova
za tebe posustala
a ti grabiš nadamnom

anegdote sutona
u strujama adinih zagrljaja
svemirske lepote pričaju sa
promuklim saksom
maksime o ženama
prikladnim za moje vodeno telo
peščani dodiri nadmašuju snove
i kriju istinu ne kazujući ništa
i čini se govore
kome je naumila da se poda
i usreći ljubavne laste
niske nad telima
otkrivajući oblike i kretnje
poput vrba u nemirnom letu
savokazi sa mekim vetrom u sebi
sele se i odlaze
u plićake peščanika vremena
kao nova strana sveta
i leta dubokog
mimikom sećanja
iz osunčanih stabala
položenih kraj nežnih ljubavnica
davnih i nezaboravljenih
u svoj sjajnoj lepoti
proviruje slavno detinjstvo

bila si mi usput
previtka i za samu reku
ležerno nas uvuče sumrak
u mlake senke riba
pitomijih no obično za ovo doba
svetlosti voda

tajna je u dosluhu
sa travnatim vetrovima
i neizgovorenim rečima
jačih od ljudi nabreklih smislom...