Od nedavno pohađam kurs grafičkog dizajna. Iako sam po profesiji novinar, znam da grafički dizajn nije bas najneophodniji, ali ko zna, i onako nam je budućnost vrlo neizvesna., pa možda će zatrebati!

Šalu na stranu, jednostavno volim da sam sveznalica, a i vreme koje provodim tamo me inspirise da razmišljam o tome šta se dogaša u Srbiji, u nekom drugačijem kontekstu. Naravno, nisam posteđena pitanja i rasparava svojih drugara koji manje ili više razumeju, šta se događa. A malo je i teže razumeti, s obzirom da se dogodi da italijanski novinari npr, pomešaju slike političara, pa je tako lik Borisa Tadića potpisan imenom i prezimenom Hašima Tačija, ili slika Albanske zastave u dnevnom listu Repubblica objašnjava novu zastavu nezavisne države Kosovo.

Intersentno, ali ovih dana jednostvano nije ni malo zanimljivo biti Srbin u Evropi. Svi vam postavljaju isto pitanje, a na žalost svaki takav događaj koji dolazi sa naših prostora poslednjih 15 godina, daje neku posebnu popularnost našoj naciji.

Ne kažem da sam ja sada popularna ovde u Italiji, ali jako je zanimljivo, kad npr. imate skup od deset Italijana i jedne Srpkinje. U mom slučaju, ceo moj razred na kursu dizajna čine Italijani, izuzev jos jedne Japanke. Ti moji novi drugari iz klupe su svi manje ili više obrazovani, informisani i vaspitani ljudi, sasvim na mestu. Svakog jutra pijemo zajedno kafu pre početka časa. A jutarnja kafa u Italiji, podrazumeva i novine pod miškom. Tako da kafa ćaskanje o dnevnih domaćim i svetskim događajima su nekako uobičajni.

Prethodna nedelja nije prošla bez Srbije na naslovnim stranama, što povlači sa sobom raznovrsne komentare i zaključke. Ne bih sada da detaljišem da li nas osuđu ili ne, to više nama nije važno. Na žalost , bitno je da je “Patika za Kosovo” bilo sasvim dovoljno, a ja takvu metaforu između svega što se dogodilo u našoj zemlji, nisam umela da prevedem na italijanski jezik.

Tatjana Đorđević