Umetnost ponovo postaje stvar elite i odabranih.
Svi se bave "prizemnim poslovima" i cak ni za TV, ili film, a kamoli knjigu nemaju vremena. Kako onde ocekivati da se neko razume u slikarstvo, u kreacije novih medija?
Slike se kupuju za kancelarije od strane kompanija, a pojedinci ulepsavaju svoje zivote potrosackom elektronikom.

Hah... Sto se samog nacina oblacenja tice, jer to je za mene jedno veliko stvaranje... Iam i te kakvih problema.. Psihicko maltretiranje od strana vrsnjaka, no, vremenom to pocnes da ignorises. Netolerancija, nerazumevanje...
( ja nisam ona koja se vecini prilagodjava, zato prolazim kako prolazim... ali mi je lepo i ponosna sam na sebe jer mogu da izdrzim da i dalje idem podignute glave )

Da,ali je mnogo drugacije dok studiras.Kad pocnes da radis mnogo je drugacije.Stvarni svet se mnogo razlikuje od onog sta zelimo! :(

Ljudi,
samo RAD, RED I DISCIPLINA!!!

Ovo je nesto cega se ja nikada ne pridrzavam! A trebalo bi.
Spremanje ispita na gradjevinskom fakultetu dokazuje da je to jedina ispravna formula za uspeh. Makar se tu radilo samo o puskicama... :lol:

Moj glavni problem je nedostatak vremena.Znate ono kada vam se glavna stvar u zivotu svede na hobi.Pokusavam da se iscupam iz tog vrzinog kola,ali tesko je.

I ja sam veoma uporna u nastojanju da sve zavrsim, i vracam se na nesto sto sam zapocela nebrojano puta, ali neka dela ipak ostanu losa, i onda mi se cini da sam bacila previse vremena, da bi bilo pametnije da sam presla na nesto novo. Imam problem sto uvek nesto popravljam, svaki put kada procitam nesto sto sam napisala imam potrebu za ispravkama. To je prava opsesija. Tako ispada da nikad nista nije stvarno gotovo.

Sa vezama i vezicama. Sada sam izlagala na jednoj izlozbi (sramota me je da kazem na kojoj, jer je bila takva katasrofa da mi nije jasno kako je moja slika prosla komisiju), na kojoj je 1. nagradu osvojila slika koja moze da osvoji samo nagradu u konkurenciji "Najgori kic" i nigde vise.

Posle sam cula od jedne zene koja tu istu izlozbu posecuje godinama, hocu da kazem da ima dugu tradiciju, da je sve namesteno i da ih mrzi da rade jer ne dobijaju plate.

Tako da su poceli da me plase svaki konkursi, jer ako je uvek tako i ako se uvek prolazi sa vezom, sta raditi ako je nemas?!

Nadovezujem se na predhodnu poruku...
Nezavrseni projekti ubijaju motivaciju! Meni je motivacija definitivno najveci problem. Zbog toga ne dozvoljavam sebi da napustim ono sto sam zapoceo. A kada zavrsim... dobijem ono sto mi treba da nastavim dalje, a to je motivacija.

Napred rad i kreativnost!

Dragi Milane

to ne mora da znaci da je sablon, vec istrajnost. Sta ti dobijes ako zapocnes 15 stvari u isto vreme i ni jednu ne zavrsis? Opet pocetak i opet nista. Ne mislim da se treba striktno drzati toga, jer i ja krenem da radim 3 slike odjeanput i uz to i fotografije, ali ODRADIM do kraja. A ako imam novu ideju sacekam malo da ovo zavrsim pa nastavim dalje. I tako imam sve i trudim se da nista ne ostavljam ne zavrseno, jer nema onda smisla u celoj toj prici.

Strpljenje, samokontrola i trud vode ka uspehu.

pozdrav

eeehh Danjaaa upravo to i pokusavam,i muuuucimmm see...zavrsio sam par stvari akli onako na silu,sada cu da ih ostavljam tako kako mislim...ipak je to prava stvar...zasto da radim nesto po sablonu..znas kao pocetak, razrada ,brejk, kraj...hmmm probacu ovako...pozdrav svima