Uđosmo u jedan vrlo pristojan restoran, potražismo gazdu, nađosmo ga i rekosmo mu šta tražimo. On nas je pažljivo saslušao i rekao da se njegova ponuda razlikuje od naše tražnje za predjelo i čorbu. Dao nam je cenu koja je realna, meni koji toliko košta nije precenjen. Hrana u tom restoranu je vrhunska po svim mogućim parametrima, ali mi nismo svatovi, mi samo hoćemo našu harmonizaciju. Predložio sam mu da napravi kalkulaciju bez čorbe i predjela. On je rekao: Žao mi je, to je naša ponuda, ona se ne menja, tako je - kako je. Zahvalili smo mu se.

Došli smo sa ulice, slučajno, u naš je kontakt uložio 0 (nula) dinara i isto toliko vremena. U ruci smo imali 80.000,00 dinara. Novac nije promenio vlasnika. Da se razumemo, Gazda(!?) ima dve sale. 7. marta će obe biti prazne, garantujem. Njegova ponuda će takođe ostati nepromenjena, takođe garantujem. Šta je u pitanju? Bandoglavost? Lenjost? Inat? Prema kome? Korisnicima? Zašto? Bahatost? Alavost? Nerazumevanje? Sve to zajedno? Zašto? Da li bi frizer rekao mušteriji na stolici da ne može da ga šiša na keca jer on to ne radi, nije to ta vrsta salona!? Kod nas samo dvojka i trojka, takva je ponuda. Sveta čorba i sveto predjelo?

Svaka nova glupost u Srba me nanovo razočara, ponovo ubedi da postoji razlog zašto smo tu gde jesmo. Miloš Obrenović nikad nije bio posebno cenjen, Đinđićeva uloga se svakodnevno vrlo organizovano urušava. Zašto demonizujemo svakog ko prilagođava našu ponudu tuđoj potražnji. Nikad nismo znali da je posao sinonim za prilagođavanje, da kompromis nije ružna reč koju treba izbaciti iz rečnika. Prvi smo spremni da glasno i složno zalele(le)čemo kad nama neko ne želi da pomogne, razume nas, shvati naše nebeske veličine. Cenimo da je naš tvrdi stav odraz naše još tvrđe muškosti (sad bi dame setno uzdahule). Držimo se za vazduh, prijatelji moji. Ovaj lokal nije prvi u kom smo zatekli ovoliku dozu neprofesionalnosti. Većina vlasnika nije imala spreman odgovor na naše više nego jednostavno pitanje. Trebalo im je par dana da iskalkulišu dinarske proporcije harmonizacije.

Da li je sve tako crno? Pa možda i nije. Pronašli smo adekvatnu lokaciju za harmonizaciju. Ista postavka, gazda i mi. Vlasnik je pogledao u meni, naglas rekao: mešano meso 650, salata 150, neograničeno piće po korisniku 500 = 1300 dinara. Može? Može.

P. S. U pitanju je restoran Sport, fudbalskog kluba Beograd na Karaburmi, da se zna ko ima nos za biznis.

Vladimir Mirosavljević