Ne postoji adekvatniji model za počinjanje pisanja ove kolumne od neprevaziđene mudrosti: Čudni su putevi Gospodnji... Zaista, vrlo čudni. Vi mi nakon čitanja teksta recite šta mislite o slučajnosti, sreći, propuštenim i iskorištenim šansama i stavovima. Ja sam zbunjen. Ne znam šta da mislim. Ovo je, inače, prvi put da izveštavam sa nekog događaja gde nemam pravo, niti priliku, za kvalitetnu percepciju, videćete zašto.

Izveštavao sam za Mrežu kreativnih ljudi, Noć muzeja 2008. Cunjali smo par najlepših demonski lepih očiju (ikad) i ja po Dorćolu te noći i u jednom trenutku je Dušica sasvim iskreno zavapila: Kafa... Bila je više nego u pravu, posle 10 posećenih muzeja i bilo je vreme za pauzu. Bezbrižno sam pio svoju kafu kad sam primetio da je našem stolu prišla jedna devojka obučena kao džokej. Potom je prišla i druga. Istovetno obučena, identično našminkana. Johnnie Walker promoterke. Budući da volim da se upuštam u skečeve sa promoterkama zaista nisam mogao da odolim... Odbio sam sve moguće mogućnosti da osvojim nagrade u kvizu ako naručim jedan Johnnie. Kad su videle da pripadam tvrdoj liniji odlučile su da mi ponude ultimativni izazov - Johhnie Walker izbor za Progresivca godine za 2008. godinu! Nisam znao šta sad to treba da znači, ali sam, uz osmeh, prihvatio njihovu ponudu rekavši kratko: Ja sam pravi čovek za vas. Kandidati su imali zadatak da u par minuta objasne svoje projekte, ambicije, planove, šta ih odvaja od svetine, itd. Lepo zamišljeno. Plemenito i vispreno postavljeno. Da nam je više takvih. Akcija. Kandidata. Ideja.

Da ne dužim, stao sam ispred kamere, izdeklamovao neke detalje svog opusa, najavio neke akcije, zahvalio se preduzimljivom i šarmantnom timu I.C.P.S. agencije i nastavio da pijem svoju kafu. Nakon par dana sam dobio informativni poziv. Plasirao sam se u polufinale koje se održalo 14. 6. 2008. godine u Bitefu na kom sam pobedio i sa još jednim (progresivnim) kolegom se plasirao u super finale koje se najbolje može opisati kao Gala Johnnie Walker veče u restoranu Cinecitta u Filmskom gradu.

Sve u svemu, pretpostavljate, pobedio sam i u finalu. Postao sam Johnnie Walker Progresivac za 2008. godinu. Dobio sam vrlo vredne nagrade, lepe uspomene i podsticaj za dalji rad. Odlični Jazz Connection band, predivni ambijent, besprekorna organizacija i neočekivani povod za okupljanje (ja). :) Toliko o tome.