>>
Meni je ipak najdraže kada je knjiga - knjiga. Kada angažuje više čula - dodir hartije pod prstima, njen miris, šum okrenutih listova ...

Kada na netu nađem tekst koji mi se dopadne, volim ga odštampati, zavaliti se udobno, pa ga onda čitati.

Šta ću, staromodna sam :)  <<

Da,  i ja preferiram klasičnu knjigu.  U stvari sam i sama, na te,  mnoge (mislim, lepe) načine "staromodna", iako   mi je zapravo računar ne samo veliko zadovoljstvo, i ljubav, nego me trenutno najviše baš on i "hlebom hrani".

 A, u međuvremenu su se, za mene neočekivano, izmenile neke stvari,  baš uvezi s  ovim mojim romanom "Pozdrav...",  tako da je izišlo drugo izdanje i u vidu klasične knjige. Objavio ga je "Mali Nemo ".  (  http://www.malinemo.co.yu/ad_libitum.html ) Drago mi je, sem, naravno,  zbog novih čitalaca,   i zbog mnogih ljudi koji su se interesovali svih ovih godina, otkad se roman rasprodao, a mogli dobiti samo elektronsku verziju.

Neda Kovacevic:

>>Bitno mi je da su neki ljudi doista merodavno za to, rekli da je tekst kvalitetan, a najviše ta prihvaćenost od čitalaca.<<

Da, to je merilo kvalitete. Mišljenje merodavnih ljudi, i prihvaćenost od strane čitalaca (onih koji čine ciljnu grupu). 

>> Valjda zato i nisam razmišljala o novom „papirnom“ izdanju, meni je bilo najvažnije da što više ljudi to pročita.<<

Meni je ipak najdraže kada je knjiga - knjiga. Kada angažuje više čula - dodir hartije pod prstima, njen miris, šum okrenutih listova ...

Kada na netu nađem tekst koji mi se dopadne, volim ga odštampati, zavaliti se udobno, pa ga onda čitati.

Šta ću, staromodna sam :) 

Današnje vreme informacije i tehnologije skida svaku prepreku i barijeru mladom i neafirmisanom piscu. Kao što je Neda već rekla, internet i auditorijum koji se broji milijardama... Pa šta više reći... Piši...

Prvo, stvaranje nikad nije “uzaludno”, čak ni u slučaju kad je, možda, reč o netalentovanom piscu.
Pogotovo nije uzaludno kad je on talentovan.
Talenat će kad tad svakako biti primećen.
Ipak, da li će potom biti i adekvatno cenjen, i uopšte kako će biti cenjen, druga je priča.
Dakle, trud se u svakom slučaju isplati.

A danas, kao i uvek, „prolaze“ i talenti i drugi.

Sem toga, šta se zapravo podrazumeva pod „prolaženjem“?
I, šta u stvari znači „adekvatno cenjen“?
Nagrade, kritike u štampi, TV, popularnost kod čitalaca, tiraži...?

Čovek bi najpre sam trebalo da zna šta tačno hoće.
Meni, recimo, to nikad nije bilo važno. Nisam nikad „patila“, niti i malo čeznem za „priznanjima“ te vrste, znajući da je to i dosta relativno.

A velika satisfakcija mi je da se moj prvi roman „Pozdrav iz crne rupe“ (ima odlomaka ovde na sajtu, a i na nekim drugim) još odavno rasprodao i postao popularan bez ikakve „medijske podrške“, samo na osnovu „usmenog predanja“, da je po bibliotekama stalno na čitanju, da mi ga ljudi i sad traže, šaljem ga u elektonskom obliku.

Bitno mi je da su neki ljudi doista merodavno za to, rekli da je tekst kvalitetan, a najviše ta prihvaćenost od čitalaca.

Valjda zato i nisam razmišljala o novom „papirnom“ izdanju, meni je bilo najvažnije da što više ljudi to pročita.
Ipak, sad već neko vreme dolazim na ideju da objavim drugo izdanje, jer mnogi bi hteli i pravu knjigu.

Naravno da se lakše prihvataju već tzv. „afirmisani“ autori.
Ali, ima i izdavačkih kuća koje prihvataju rukopise šire nepoznatih.
Mislim, najpre, prihvataju na čitanje. A već, da li kasnije i za objavljivanje, to je druga stvar.
Ipak, mora se priznati, da većina gleda na kvalitet, u smislu da rukopis barem zadovolji najosnovnije kriterijume.
(Naravno, pomoću veza i novca, iziđe i dosta stvari koje to inače ne bi zasluživale, ali to ne znači da nema nekvalitetnih).

Nego je veći problem ono kasnije, ostala podrška objavljenoj knjizi.
Skoro nijedan izdavač ne radi ništa po tom pitanju, sem u slučajevima inače već komercijalnije knjige.

To, dakle, zavisi doista od tih ličnih veza i poznanstava.

Ako nema veza, ostaje - lična upornost.
Internet, na primer, objavljivanje dela ili odlomaka na pojedinim sajtovima, forumima...
Nije loše ni imati sopstveni sajt.

Paa, oduvek je bilo tako, krupna riba pojede sitnu... Stvar je koliko se izboris za sebe... Neko na ovaj neko na onaj nacin...

Hvala na komentarima. Na zalost, ja mislim da su mediji, reklame, poznanstva, kljucna stvar u objavljivanju cak i osrednje knjige jer zivimo u doba kad jaci "jedu" slabije (kao u zivotinjskom svetu). To mi se nimalo ne dopada jer smatram da ovo drustvo treba da ceni talente a ne da se kao Anabela Basalo prvo slikam gola, pa onda da objavim knjigu! I eto ti pisca!
Ovaj svet je zaista surov, ja sam sa neke druge planete...
Pozdrav!

Odgovor na tvoje pitanje bi bio: i jedni i drugi. Zaista nisam upoznat sa tvojom sferom ali, uvek je tako bilo, prolaze i oni koji su nemaju pojma, koji su pre svega umisljeni stvaraoci ali i oni talentovani naravno... Ali vremenom se sve iskristalise, ko valja a ko ne... Druga stvar je sto ce i jedni i drugi naci svoju publiku... Ni jedan trud nije uzalud!

A zapravo dolazak na neku poziciju je sklop nekoliko fatkora, npr. puno rada, prodornosti, harizme itd. ...

Najbitnija je poruka. Ako imas neko iskustvo koje drugi nemaju, ako si iz toga izvukla zakljucak i umes da ga preneses jasno drugima, takav roman nece moci da se zaobidje.

Bitno je i da radis na objavi koliko i na pisanju. To se mnogima ne svidja. Mozes i da angazujes nekoga da radi to za tebe, i tu se ponovo vracam na gornju recenicu da ces imati ljude koji u njega veruju i sire dobru pricu ako je on zaista dobar.

Snezana

Moje misljenje je da za talente ima manje mesta i da se probijaju pre svega oni koji su sposobni da svojim drugim kvalitetima nametnu ono sto imaju.
Ako si osrednji pisac, ali umes da se proguras kroz medije i knjizevna drustva vise ce te citati nego ako si talenat, ali cekas na izdavanje knjige poslednjih 10 godina i sve sto imas je rukopis koji je obisao mnoge konkurse i probudio emocije samo kod tvojih prijatelja.

Tihomir Stojanovic
autor i koordinator