„U maju 1980. Fidel Kastro je otvorio luku u Marijelunu na Kubi, sa namerom da pusti neke od njegovih ljudi da se pridruže svojim rodjacima u Sjedinjenim Drzavama. U roku od 72 časa, preko 3000 američkih brodova se zaputilo ka Kubi. Vrlo brzo je postalo jasno da je Kastro prisilio vlasnike brodova da zajedno sa svojim rodjacima povedu i razne zatvorenike. Od 125000 izbeglica, koje su se ukrcale na Kubi, njih preko 25000 imalo je neku vrstu kriminalnog dosijea."

Ovo je prolog kojim počinje film Scarface Brajana De Palme. I nešto odmah treba shvatiti. Koliko je bitno to što je film radio vrhunski režiser, toliko je i to sto je scenario napisao Oliver Stoun, inače poznat po filmovima, kao sto su: Platoon, Born on the fourth of july, JFK, Nixon. Ovi filmovi su zanimljivi izmedju ostalog i po tome što imaju jasne političke poruke. Kroz njih Stoun ukazuje na neke anomalije unutar sistema SAD. Pitao sam se da li je Scarface izuzetak? Moze da bude, ne moraju svi filmovi da imaju političku poruku. U jednoj recenziji na nekom od domaćih filmskih sajtova pročitao sam da Scarface, van svog akcionog žanra, predstavlja kritički osvrt na Kastrovu Kubu. Da li ovo znači da je Stoun, eto, jednom stao na stranu SAD i istakao njenu prednost u odnosu na, recimo, komunističku Kubu?

Ne znači. Stoun je opet kritikovao administraciju SAD. Film, kao sto znate, prati vrtoglavi uspon Tonija Montane, emigranta sa Kube, koji od stanovnika kampa za imigrante vrlo brzo postaje jedan od najvećih kraljeva droge na Floridi. Iako Montana za sebe tvrdi da je politički emigrant, on je, u stvari, kriminalac, bivši kubanski zatvorenik i spada medju onih 25000 ljudi pomenutih u prologu. Ceo film je, čini mi se, zamišljen kao jedan politički eksperiment: kako se dva različita sistema, kubanski komuzam i američki neoliberalizam (kapitalizam) nose sa kriminalcem željnim moći, kao sto je Montana, ili prostije: koje je tlo plodnije za ovakav društveni korov? Kuba ga prepoznaje i zatvara, a SAD? Ova država ne. U njoj on postaje slobodni gradjanin, štaviše, bogati gradjanin vlasnik ogromne vile, velikih bankrskih računa, itd. U ovoj zemlji on nesmetano ubija, švercuje i prodaje drogu, pere ovako zaradjen novac u domacim bankama... SAD ne polažu test dobro organizovanog društva kada je Montana u pitanju.

Gde sve administracija greši? Prvo u tome što ne vraća Montanu na Kubu ili ga ne stavljaju odmah u zatvor. Bez pravih informacija o njemu, oni ga sprovode u kamp sa ostalim imigrantima. Zatim mu daju slobodu: posao i zelenu kartu i to u zamenu za ubistvo Rebenge, bivseg Kastrovog saradnika. Ubistvo čini u ime Franka Lopeza, čoveka za koga će kasnije raditi (i ubiti ga) (i uzeti mu ženu). Zašto Lopez želi smrt Rebenge nije objašnjeno. I da li to zaista želi on ili neko mnogo moćniji? Suština je u tome da mu Lopez (uvoznik i diler droge) pomaže da dobije zelenu kartu. Ovo naravno nije izvodivo bez pomoći ljudi iz američke administracije i ne bez podmićivanja, što, samo po sebi, govori o dubokoj korumpiranosti sistema.

Zatim, u Boliviji, Montana ostvaruje kontakte sa Sosom. Vrlo moćnim narko-bosom, čovekom povezanim sa bolivijskom državom, osobom koja će ga na kraju ubiti. Povećavajući cenu kokaina po kilogramu, Montana navodi kako njegov prenos na teritoriju SAD više nije tako jednostavan. Kaže nešto u smislu: "vojna mornarica, ljudi-žabe, sateliti...gubimo jedan od devet tovara". Ovo zvuči kao čista ironija. Toliko tehnike i ljudstva i SAD zaplene tek svaki deveti tovar?! Ponovo promašaj.

Sosa u neobičnoj sceni vešanja u helihopteru (?!?) ubija Omara Suareza, Lopezovu desnu ruku, inače policijskog doušnika. Policija, dakle, ima doušnika u Lopezovim redovima, a ne hapsi njega nego neke sitne kriminalce??? Još jedan promašaj.

Prvoklasan primer neverovatne iskvarenosti i korumpiranosti države daje nam Bernštajn, detektiv iz odeljenja za narkotike. On u diskoteci (klubu Malibu) traži od Montane mesečnu naknadu za zaštitu (reket). Pri tome izgovara ovo: „Kažemo ti ko kreće na tebe i mi sredimo onoga koga ti hoćeš da sredimo... 8 ubica sa značkama radi za mene. Gde udare - boli." Ovo ne zvuči kao razgovor detektiva i kriminalca, već pre kao razgovor dva predstavnika različitih bandi. Ponovo uočavamo duboku korumpiranost i izvitoperenost sistema.

Pare od droge Montana ulaže u banke. Sasvim slobodno, noseći ih u džakovima??? Bankar mu traži procenat za pranje para.

Na kraju, država hapsi Montanu, ali mu nalaze samo utaju poreza. Advokat mu kaže da mora da odleži tri godine, ali ga Sosa uverava da ima prijatelje u Vašingtonu (!!!) koji će to „srediti". U zamenu za to, Montana treba da pruži logističku podršku za ubistvo jednog nezgodnog svedoka (valjda novinara) koji pokušava da razotkrije spregu mafije i države u Boliviji. Montana tu zabrlja i Sosa šalje ljude da ga ubiju. Na kraju, nije država ta koja je stala na kraj Montani, vec mafijaški klan iz južne Amerike, što je dodatna ironija.

Najdirektnije kritike SAD ne izgovaraju akteri filma, već likovi sa tv ekrana koje ti akteri gledaju. Kod Sose, Montana, u društvu čak i bolivijskog ministra, gleda isečak iz tv emisije u kojoj se novinar, otprilike, pita: kako to da, dok Bolivija izvozi drogu u SAD, ova država saradjuje sa vladom Bolivije bez ustručavanja. Njegov sagovornik kaže da je to tragikomedija.. Treba dodati da na drugoj strani SAD imaju vrlo oštru politiku prema Kubi. Ove dve politike bi trebalo da budu u nekakvoj srazmeri: ili je svima sve oprošteno ili nije nikome.

U jednoj sceni ranije, dok se Montana kupa u velikoj kadi (ili djakuziju) ispred tv-a, ponovo sluša jednog novinara, koji se pita: „Kako, sa malim budžetom policije, staviti tačku na posao procenjen na 100 milijardi dolara godišnje? Ponekad izgleda kao da možemo samo da sklopimo ruke i pomolimo se."

Očigledno da se Stoun nije samo zadovoljio kritikom drustva, već je pokušao da pronadje razloge zašto je to tako. Zbog toga ovo nije samo dobar akcioni film. Iz istih razloga nije tačna ona tvrdnja sa sajta da film predstavlja kritiku Kube. U pitanju je kritika sistema SAD. On veoma vešto uspeva da prikrije pohvalu kubanskom režimu i njegovoj kaznenoj politici i da, sa druge strane, predstavi SAD kao nesposobnu, iskompromitovanu državu. I sve to u Holivudu, u srcu Amerike. E to je Oliver Stoun!

Veljko Lađevac