Natalija Živković - Putujuće pozorište Genijalci
Knjiga za decu i one koji su u srcu ostali kao deca

Pred čitaocem je knjiga autentičnih dnevničkih zapisa jedne beogradske devojčice koja je odrastala u srcu starog grada, na Dorćolu, sredinom devedesetih godina, kada su Srbiju koja nije u ratu potresale izbeglice, nemaština, hiperinflacija, nestašice, redovi.

Ali u životu devojčice koja je odrasla u porodičnom svetu knjige i umetnosti, i koja je u četvrtom razredu osnovne škole počela da vodi svoj dnevnik, ove spoljašnje okolnosti ostaće na margini zapisa, i samo posredno, ali i neizbrisivo, obeležiće i njen život. Sa jedanaest godina (Bordo sveska) ona sanja o svojoj prvoj knjizi i literarnoj nagradi, koja je nekako redovno zaobilazi, a onda se sticajem okolnosti, dramatizacijom jednog školskog teksta, u odeljenju stvara prava mala glumačko-rediteljska družina koja nastavlja svoj život iz probe u probu, iz komada u komad, iz predstave u predstavu, sledeće tri godine. Duša družine su ona, Nataša, i njen nerazdvojni novostečeni drug Nebojša ( >> Cela korist od ovoga rata je što su se Nebojša i njegovi doselili iz Mostara <<) nezamenjivi tandem dvoje kreativne dece koja biju svoju dečiju bitku za umetnost u svakodnevici turbo-folka i dizelaša devedesetih. Iz stranice u stranicu (Roze sveska), između neizbežnih dorćolskih toponima (Jovanova, Dušanova, Jevremova, škola Mika Alas, Kalemegdan, crkva Aleksandar Nevski) pred čitaocem odrastaju dorćolska deca koja se hrane po degustacijama u Knez-Mihajlovoj, dobijaju besplatnu Miloševićevu školsku užinu, oslikavaju nagradna uskršnja jaja sa jedine tri tempere koje imaju, idu na dečiji TV kviz znanja da bi osvojili igračke i slatkiše, prave mali časopis koji će prodavati za šezdeset para da bi za to kupili dva rumenka... u isto vreme mnogo čitaju, spremaju Šekspirove komade i grabe besplatne časove crtanja u Centru za kulturu Stari grad, i pišu nove, sopstvene tekstove, za svoju >>genijalnu<< trupu. Vrhunac uspeha (Bela sveska) je svakako nastup i osvojeno (pa preoteto) prvo mesto na opštinskom takmičenju školskih dramskih sekcija sa predstavom koju su napisali i kompletno pripremili sami. U životnoj igri nadigrali su ih, ipak, odrasli, ali mali junaci zapisa junački podnose ovu gorku lekciju. Njihovo stvaralaštvo i njihova igra su njihova borba za smisao života u besmislu koji su stvorili odrasli, i njihovi doživljaji, akcije, susreti, osmišljavanje i obogaćivanje proze svakodnevice (naročito školske) nižu se i rastu u jednom kovitlacu burnih dijaloga, oštroumnih opaski, komičnih i napetih scena, duhovitih portreta, sve do momenta kad se nad ceo ovaj detinji svet nadvije senka izvesnosti da će se sve to uskoro prekinuti i imati jedan tužan finale, voljom nekih drugih, opet odraslih.

Tako je rat i u životu jedne beogradske devojčice odigrao veliku ulogu: doneo joj je prvo pravo iskustvo istinskog međusobnog prepoznavanja i zbližavanja dveju srodnih duša, a onda joj to oduzeo, ostavljajući neizbrisiv trag, koji će mladu spisateljicu, deceniju kasnije, naterati da sve ovo ipak objavi, zajedno sa dva dramska teksta koja su ona i njen drug napisali kao dvanaestogodišnjaci, jer je shvatila da se njena dugo sanjana prva knjiga ipak sama napisala u detinjstvu.

Knjigu od srca preporučujem za čitanje i deci, i roditeljima, i đacima, i nastavnicima. Kao autentično delo jednog literarno talentovanog, nadahnutog, kreativnog, duhovitog i zdravog deteta, ovo lako čitljivo i zanimljivo štivo odraslima će iz novog ugla približiti svet dece i njihovo viđenje odraslih, nešto mlađe će (ipak) nostalgično podsetiti na njihovo vlastito detinjstvo u Srbiji krajem prošlog veka, a deci će, u jednom vremenu kad se sve manje čita, a još manje piše, pored interesantne i napete priče i dobrog literarnog i jezičkog obrasca pružiti primer zdravog i stvaralačkog odnosa prema životu i njegovim nezastarivim vrednostima. Posebnu vrednost ovi autentični zapisi imaju za sve one koji su u bilo kakvom dodiru sa školom i školskim životom, opominjući da dečije potrebe za stvaralaštvom, bilo to prijatno ili ne, unutar školskog sistema često ostaje nedovoljno podržane, marginalizovane i neprepoznate.

Nevenka Vukadinov

prof. književnosti