Krenućemo na putovanje od mikro do makro kosmosa, pokušaćemo da razumemo neke tajne sveta oko nas, a na tom putovanju pomoćiće nam broj 10. Deset je broj koji nam omogućava da odredimo nešto što nazivamo red veličine. Kada govorimo o tome koliko je nešto veliko ili malo, nije uvek toliko važno da znamo tačne dimenzije - najčešće je potpuno sve jedno da li je rastojanje između dva grada 50 ili 60 km, da li je neki štap dugačak 1,3 ili 1,5 metara ili je mrav veliki 2 ili 3 milimetara; ono što jeste važno je da je rastojanje između ta dva grada reda veličine 10¹, dužina štapa reda veličine 10⁰, a mrava 10^-3 m i tako dalje. Vidimo da ako brojeve pišemo na ovakav način broj deset igra posebnu ulogu. Umesto broja deset mogli smo da izaberemo i neki drugi broj i tako određujemo red veličine, ali 10 ima tu prednost što stepenovan nekim drugim brojem daje broj koji je napisan samo jednom jedinicom i onoliko nula koliko je veliki stepen. Ova osibina broja deset posledica osobine brojnog sistema koji koristimo - dekadnog sistema, u kome se brojevi zapisuju ciframa 0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 i 9. U upotrebi su i neki drugi brojni sistemi, na prime binarni (cifre 0 i 1, koji koriste računari) ali dekadni se pokazao kao najpraktičniji za ljude - verovatno zbog deset prstiju na rukama.

Na ovakav način možemo zapisati koji god broj želimo. Na primer broj 56.798.238 možemo napisati kao:

5,6798238 • 10⁸

ovako smo ovaj veliki broj preveli u decimalni broj koji množi neki stepen broja 10. Kao i uvek kod decimalnih brojeva deo iza zareza možemo da zaokružimo, tako da ovaj glomazan broj možemo da napišemo samo pomoću nekoliko bitnih cifara, na primer kao 5,7 • 10⁸. Najčešće je samo ovo ono što nam je bitno.

Ovakav, eksponencijalni, zapis brojeva možemo zamisliti kao stepenice gde nas pozitivani brojevi vode gore, a negativni dole. Svaki sledeći broj označava stepenik više, a negativan stepenik niže. Svi jedocifreni brojevi, sa nekim zarezom, kojim množimo stepen broja deset, i koji označavaju tačnu veličinu, nisu ništa drugo nego šetnja po neravninama jednog stepenika.

Ovakav način zapisivanja velikih brojeva mnogo olakšava rad, ali i to je ponekad komplikovano (ako ništa drugo, kucanje eksponenata ume da bude problematično :)) pa su uvedeni i prefiksi, ispred naziva fizičkih veličina, koji označavaju upravo stepene broja deset. Tako smo dobili milimetar, centimetar, kilometar, itd. Uz izuzetak veličina od 10^-3 do 10³ razlika između dva susedna prefiksa je 1000 puta. Analogno prefiksima koji označavaju stepene broja 10, u svedu kompjutera uvedeni su prefiksi koji označavaju stepene broja dva (kilobajt, megabajt, gigabajt,...).

Ako su vam svi ovi brojevi dosadili - BEZ PANIKE! Nastavak će biti jednostavniji, i sa mnogo manje brojeva. Svet koji je nama direktno dostupan, tj. koji direktno možemo da osetimo našim čulima, nalazi se u intervalu od 10^-3 do 10³ (ili najviše 10^-4 do 10⁴) metara, za sve ostalo potrebni su nam posebni uređaji - teleskopi, mikroskopi i drugi različiti detektori.

Dugo sam razmišljao odakle je najbolje da počnem ovo putovanje do kvarkova i kvazara, i zaključio sam da je najbolje krenuti od početka, i to ne od bilo kog početka već od onog početka svih početaka, od trenutka kada su nastali prostor i vreme - od Velikog praska.

(biće nastavljeno)