Sasvim slažem sa tobom. Jesmo roboti, al kakvi roboti. Da li smo bez svoje volje, što znači sugestibilnost, koja isto je deo našeg života, ili ne možemo upoznati svoje volje, od simulakruma u koju živimo.

Pojekcije tog simulakruma, o čemu i ti pišeš da nikada nismo mi krivi, nego neko drugo. Pa kad slušam ljude kako politiziraju oko mene jednostavno takve topose korisćavaju koje su naučili iz mediju. Projekcije su isti način i reklami. Naravno reč je o potrebima.

A da ove fenomene budu svesni jednostavno mora se raditi( Učiti, učiti, učiti Lenin).

Nekako tu vidim da taj Heiddegerov stav prisutno svuge , koja je u njegovu Pismo za humanizmu, gde on jasno o tome piše da rad sasvim ne može graditi čoveka. Lukač madjarski filozof u pedesete godine imao raspravu sa Heiddegerom o tom pitanju. O koju jugoslovenski Praxa krug i preozeo neke delove .

Posle komunizmu, kad svi strahujemo od toga da ne postoji cilj, ili svrha da zbog zašto bi bilo potrebno da sa celom dušom napravio nešto. Onda te umetnicima koji još dato da stvaraju nešto imaju veliki deo u tome da glasaju za ideje prosvetlenju , ili za postmoderne naracije, gde sve svodi prema valsti.

To je za mene najzanimljivije indikator kad neko kroz texta sebe proba posedjivati ili daje svoju poruku za diskurzivnost. 

Ljudi ne mogu menjati ljude, na ovaj nacin ih mogu samo usmeravati (najcesce pogresno).
Covek moze samo sam sebe da promeni, nema nikakve spoljne pomoci.
Kada bi tako lako bilo menjati ljude kroz moralno - duhovno- ekoloske
manifestacije onoga sto je covek stvorio, odavno bi imali vecinski svesnu populaciju na ovoj planeti. Medjutim, moralnost i duhovnost nije svuda i za svakoga ista, menja se po potrebi. Danas jedno sutra drugo. I tako je sa svim pojavama u onome sto vecina ljudi naziva realnost.

Najveci problem u danasnjem svetu predstavlja to sto ljudi sebi pripisuju karakteristike i osobine koje misle da poseduju, a u realnosti nema traga tim karakteristikama kod ljudi. To su npr. svest o sebi i slobodna volja.
Koji rob je najbolji i koji rob se nikada nece boriti za slobodu? Onaj koji veruje ili misli da je slobodan.
Kada ce obicnom coveku pasti na pamet da ne poseduje svest(u pravom smislu te reci), ukoliko celog zivota odrasta sa ubedjenjem da je svestan?
Slobodna volja kod coveka ne postoji, ono sto nazivamo slobodnom voljom je u stvari rezultanta covekovih zelja, i nista vise.
Coveku se sve desava, i zato nije u stanju da nesto uradi, jer ne poseduje volju da cini. Njemu se sve desava. Zbog toga vecina ljudi nije
u stanju da uradi nesto, jer su upravljani spoljasnjim uticajima, koji ih bacaju levo desno gore dole, kako kada.
Covek je masina, u bukvalnom smislu reci, bioloski kompjuter, bio robot, kako god. Sve covekove reci, sva dela, sve misli, sva razmisljanja, osecanja, ubedjenja, navike, principi, sve je to delo spoljasnjih uticaja.
Sve sto covek radi, misli ili oseca - to se desava. Covek nije u stanju nista da otkrije ili istrazi, sve se to desava.
Da bi se ta cinjenica utvrdila i razumela, neophodno je da se covek oslobodi gomile ''istina'' o sebi kao nekom kreativnom bicu koje je u stanju da sam svesno uredjuje svoj zivot.

Vera nam i ne treba, potrebno nam je znanje. Ne trebamo da verujemo u ljudski um. Stav da ''znamo da rešenja nema'' je potpuno pogresan iz prostog razloga sto resenja ima, samo sto se ono verovatno nece mnogima svideti, zato sto ne postoji neko univerzalno resenje za grupu ili vecu masu ljudi, vec je resenje za svaku jedinku unikatno i samo njoj svojstveno. Najveci deo problema lezi u coveku, manji deo problema je u spoljnim uticajima. Ukoliko resi probleme u sebi, coveku ce beskonacno lakse biti da se nosi sa problemima koje stvaraju spoljasnji uticaji. Mdjt. coveku je najlakse da sve druge okrivi za svoje probleme, taman posla da preuzme odgovornost za svoje postupke, da uvidi krivicu u sebi i svom ponasanju. Takav mentalni sklop je bilo jako lako programirati i to samo jednom krilaticom da je nekada davno jedan lik na sebe preuzeo sve grehove covecanstva.

Me se ne trudi da ide putem najim otporom, bar ne za stvari koje iskreno voli. Pre bih rekla da selektujem i kazem "na ovo cu manje da gubim vreme..." (i onda u takvim stvarijma idem putem manjeg otpora...)
Nadam se da smo se razumeli )

Pa mozda bas zato sto su se ljudi prepustili prirodnim zakonima, lakse je pustiti se da te voda nosi,makar isao na pogresnu stranu i makar se udaljavao od cilja, nego napregnuti svoje misice, u ovom slucaju mentalne, i prkositi strujama, pasti polumrtav od umora, ali stici na cilj.

Može biti da je ta površnost neka vrsta prirodnog zakona. Stvari u prirodi teže da idu putem najmanjeg otpora, i zvezde i planete kreæu se onako kako im je "najlakše". Entropija se odavno raèuna u prirodne zakone, a u ljudskim stvarima postoji nekakav napredak, i stvaralaštvo, i otkrivanje... jer postoji napor da se haos obuzda, da se ide nekim težim putem.

Zato je možda pravo pitanje zašto je tog napora sve manje?!

Ko nam je usadio tu povrsnost? Zasto svi zele da na najlaksi nacin da prezive? Plasim se, iksreno se plasim da ne utonem u svakodnevnicu, rutinu... da mi svaki dani postanu isti... A VI?

Pozdrav i tebi... Lako æemo se mi složiti oko toga da su degenerisani. Ali filozofu to nije dovoljno, za njega je važno pitanje zašto su takvi. E pa evo zašto, gore sam napisao zašto su takvi. Mi živimo u vremenu lišenom kriterijuma i vrednosti, lišenom bilo kakve orijentacije. Tu ostaje samo ono površno, najpovršnije.

E pa Danja ovo izgleda kao da idemo ka putu kvalitetnog odnosa, i razumevanja !
Izgleda da se slazemo da je vecina ljudi degenerisano !Bogati i mocni su degenerisani u aktivnom smislu jer namecu degenerisane industrijsko-eksplataotske okvire, a ovi ostali- narod, degenerisani u pasivu !

I sam sam rekao da su nove generacije kljucni faktor nastajnja promena, novi materijal je uopste osnova za neku radikalnu i pravu promenu, zato ni ja neverujem da ce bol biti toliko mocan, ali dovoljno velik bol uz adekvatnu interpretaciju bi mogao da bude jedan znacajniji faktor............na primer dodje poplava, zemljotres....ili vec stagod .....jedna umetnicko-politicko- i vec koznakakva kampanja koja ce da kaze da smo svi jednim delom krivi za to sigurno bi imala nekog efekta....PRIRODA SE NE MOZE SILOVATI BESKONACNO, ikoriscavati beskonacno !!!

A kako ti da nagovoris svoju drugaricu.....mozda i ne treba da je nagovaras na to , mozda trebas na nesto drugo, mozda na drugaciji nacin, na kraju krajeva mozda ne trebas ni da je nagovaras ista vec da iskoristis neke druge njene pozitivne osobine u borbi za slobodu i napredak ! Na primer ni ja ne mogu da citam romane, jer imam potrebu za koncentrovanijim pristupom realnosti...iako me zanimaju sadrzaji istih.!

I necu da kazem da si pesimista..........ali mozda bi se slozila sa mnom da sam ja ludi optimista........veci optimista od vecine ljudi !

Pozdrav ZDj, komentar sledeci put, posto ne pisem direktno !

Ne-filozofi još uvek sebi mogu da dozvole luksuz da veruju da je moguæe neko duboko i sistematsko diskurzivno znanje, filozofi sebi to ne mogu da dozvole. :D

Vekovima je postojalo uverenje da je svet naèelno potpuno saznatljiv. Filozofija je pak istrajavala na pokušaju davanja sistematskog odgovora na sva pitanja. No šta se dešava, kolaè filozofije u sve veæoj meri je otimala nauka, a filozofija se koncentrisala na "fundamentalne stvari", na tzv. metafizièka pitanja. Ali...

Ali, takvom shvatanju filozofije strašnu šamarèinu je zalepio Imanuel Kant svojom aporetikom èistoga uma i tezom da se stvar po sebi ne može saznati. Pa dobro, nema veze, ako ne mogu saznati filozofi - mogu nauènici. No, da li?

Kantor dokazuje nepotpunost svakog predikatskog raèuna drugog ili višeg reda. Znate li šta to znaèi? Znaèi da je èak i elementarnu aritmetiku nemoguæe do kraja strogo utemeljiti. Ono 2+2=4. Jednostavno, dokazano je da se ni sve neophodne teoreme elementarne aritmetike (ona je formalno predikatski raèun) ne mogu izvesti unutar samog formalnog sistema.

Pa u fizici... Hajzenbergov princip neodreðenosti stavlja taèku na našu veru da do kraja možemo saznati materijalni svet. Èestici možemo znati ili položaj ili impuls - ne možemo znati oboje.

Svet je potpuno izgubio svaku veru, ukljuèujuæi veru u ljudski um. Štaviše ne samo da je izgubio veru, nego je izgubio i veru u to da æe je ikada povratiti. Mi ne samo da smo izgubljeni, nego znamo da smo izgubljeni i znamo da rešenja nema, pri èemu znamo i da ne možemo to da znamo u nekom strogom smislu (da, znam da zvuèi bezveze, ali to je suština stanja uma našeg vremena). Rezultat je neka vrsta epohalnog nihilizma. Drugi rezultat je posmoderno odsustvo sistematiènosti koje nije u stanju samo sebe da utemelji (kad bi bilo u stanju to bi bilo aporetièno, ako nije u stanju onda mu nedostaje razlog).

Elem, naša nesposobnost da se uhvatimo u koštac sa problemima, naše životarenje oslanjanjem na površno i efemerno - to je epohalni udes, to je mnogo dublji problem no što se u prvi mah èini.

Da, lepo si pojasnio.

Samo mislim da su na kljucnim mestima ljudi koji se najmanje bave edukacijom i kreativnoscu. Pogledaj samo medije i njihov program, pogledaj politicare koji se psuju u zivim emisijama, pogledaj muzicki program, pogledaj koja je gledanost kulturnih emisija, sem onih koje najavljuju zurke po gradu, ali ni to nije ta vrsta kulture, da ne nabrajam.

Ljude sam pocela da posmatram kroz masu kojoj se ispira mozak nebulozama koje su nam servirane na svakom cosku.

Kazes BOL. Da li mislis da se nesto promenilo posle NATO bombardovanja nase zemlje? Bili smo u situaciji da osetimo kako izgleda kada ne znas da li ces se probuduti sutra, a rezultati?! Nista, makar ih ja ne vidim.

Postoje odredjeni krugovi koji i dalje tragaju za smislom i naravno da postoje, ali mislim da kod nas masa vlada, masa obuzeta i opterecena glupostima, nesvesna sveta i vrednostima koje ih okruzuju.

Citiram te: "A kako ljudi mogu menjati ljude.Svakom kreativnom delatnoscu ! Znaci moralno-duhovno-ekoloski anagazovana umetnost, filozofija, nauka, politika, sport.......pa ko moze sta da stvori, ko sa kim moze sta da stvori, i koga to moze da promeni.......nista na silu ! "

Kako ja da nateram moju drugaricu da je bolje da procita Kami-ja, kada je njoj glavna literatura Svet i skandal? A davala sam joj, nudila, poklanjala i kada je pitam da li je procitala, kaze nema vremena.

Nemoj da pomislis da sam pesimista, daleko sam od toga. I ja bih najvise volela da se ostvare stvari o kojima pricas.