Citajuci neki tekst o okvirima u drugoj oblasti proslo mi je kroz glavu da na jednom opstijem nivou tako nesto mora postojati.
Zamislite da sve u zivotu procenjujemo tako sto je "nesto" tackica u okviru. A "nesto" je bilo sta odnos sa nekom osobom, zdravlje, uspeh u poslu, na faxu, ... Ako je tackica u gornjem delu povrsine oivicene okvirom onda je "nesto" dobro, ako je pri dnu, onda je "nesto" lose. Sami smislite varijacije ako je tackica levo ili desno u vec pomenutom okviru. Primer je pojednostavljen zbog jasnoce, a ako vam se svidja razmisljate o 3d ili vise dimenzionalnim okvirima. Ono sto vecina ljudi primecuje je kretanje tackice u okviru, medjutim ono o cemu vecina nas ne razmislja je da se i sam okvir krece sto na neki nacin relativizuje ono upadljivije kretanje - tackice u okviru. Razmislite o ovome, verovatno i vase zivotno iskustvo govori u prilog toj teoriji. Ako nemate auto ta tackica je na dnu okvira jer morate da se cimate gradskim prevozom. Ako ga imate onda bi tackica terbalo da bude na vrhu, ali nije jer se okvir pomerio pa je tackica na sredini jer nemate onakav kakav biste zeleli. Primeri su bezbrojni...
Zasto je meni licno ova prica interesantna? Pa kada konstatujete da je tackica na dnu, recite sebi da je u stvari na sredini ako okvir spustite malo nize. A okvir se moze pomeriti. Prica sa okvirima se vidi u folkloru po onoj "Zdrav covek ima hiljadu zelja, a bolestan samo jednu da ozdravi."
Upuceniji ce na temu lupiti pecat eshatologije i osuditi me da podrzavam ljude da ne napreduju vec da ostanu tu gde su, na dnu "necega". Ljudi, ova prica treba da vas izvuce kada je najteze, a kada se priberete, polako, plan, i u borbu za bolje "nesto"!