Postavke su bile blede. Leonardo da Vinči je zaslužio više. Simon de Bovoar takođe. Olimpijske igre u Pekingu su predstavljene u galeriji USUF-a. Desetak fotografija. Očekivao sam više. U dugačkim redovima sam proveo previše vremena da bi među eksponatima proveo premalo. Staneš ispred eksponata, neko te gurne, ti nađeš kadar da ga lepo uslikaš, neko te opet gurne. Tad vazduh postaje deficitaran. Ti udahneš. Neko te gurne. Izdahneš. Uhvatiš sebe kako ti se oči, nekako same od sebe, više fokusiraju na oznake IZLAZ nego na bilo šta drugo. U Pedagoškom muzeju je bilo dosta dramatično. Kolona nikad sporija, dečje uniforme nikad slađe a vrata koja vode napolje nikad dalja. Olakšanje koje osetih kad sam ugledao nebeski svod se rečima ne može opisati.

Tekst deluje surovo? Naravno. To je cilj. 2 poente bih želeo da istaknem:

1. Revolucija jede svoju decu.

Mislim da smo došli do raskrsnice, što se Noći muzeja tiče, naravno. L'art pour l'art. Umetnost radi umetnosti. Postavke moraju biti dublje, ne želim da gledam mumiju ako ne mogu da je vidim, razumete? Hleba i igara. Ne želim da mi prvi utisak nakon 20 izložbi bude - gužva. Može bolje, znam da može. 2006. je bila impresivnija. Verujem da je organizatorima svaka sledeća godina teža za organizaciju, nije to mali posao, sve mi je to poznato, ali je trud uzaludan ako ja nemam kristalno jasnu fasciniranost viđenim.

2. Suština

Negde ispred opservatorije sam shvatio suštinu. Ko brani odlazak u muzeje tokom cele godine? Šta drugačije nudi Noć muzeja, osim glamurozne spektakularnosti i zavodljive brzine? Muzeji rade tokom cele godine, zar ne? Drugari, nemojte se više gurati i opareni (para, ne pare) bežati iz muzeja glavom bez obzira. Svaki eksponat traži pažnju, vreme i koncentraciju. Noć muzeja to više ne omogućava. Nažalost. Niko tu nije kriv. Posvetimo se eksponatima na način koji to eksponati zaslužuju.

Šta je vredelo videti ove godine? Na prvom mestu bih izdvojio galeriju Artget sa najboljim svetskim fotografijama koje je u Beograd doneo Vojin Mitrović. Nijedna fotografija u boji, nijedna loša takođe. Neverovatni prizori uvaćeni u trenutku koji se tetoviraju u podsvest bez pretenciozne namere da budu nadmeni ili uobraženi. Kamo sreće da sam imao vremena da dišem dimenzije koje um premeštaju.

Zanimljiva je bila i postavka u opservatoriji na Kalemegdanu. Mladi entuzijasti su pokazali kako se poštuje posetioc. Živa reč. Mini predavanje. Odgovaranje na pitanja. Interakcija. Kontakt.

Šta reči nakon Noći muzeja 2008? Par molbi, ništa više. Bilo bi jako fino da se produži vreme za posetu, neko je rekao vikend muzeja, nije loše, nije loše zaista. Bilo bi takođe fino da se autori malko studioznije pozabave svojim postavkama. Primer: rekoše da je za izlaganje mumije bilo potrebno 70 000 evra. Ako prostom matematičko/finansijskom logikom (420 000 x 250.00 din=105 mil. din). To je oko 1 280 hiljada evropskih novčanica. Za izlaganje je bilo potrebno 70 000 istih. Da li se moglo izdvojiti oko 5% za nabavljanje opreme koja BI ostala ZAUVEK i mogla biti korišćena tokom cele godine? Ja mislim da svi znamo odgovor.

Dobra je ovo manifestacija, zaista to mislim, svim srcem volim rezultat na semaforu sa početka ovog teksta. Samo želim da bude još bolja, da mi budemo češći posetioci muzeja, ne samo u toj magičnoj noći.
Vladimir Mirosavljević