Ne sećam se da li se tako zvao neki pas iz crtanog ili dečijeg filma? Ali nikako ne mogu da zaboravim da još kao mala, jako sam bila sažaljiva na svakog psa bez gazde i doma, pa sam ih vrlo često udomljavala i bila srećna kad bi koju lutalicu nahranila . Moja mama nije bila najsrecnijaJ

U Italiji vrlo retko ili baš nikako, ne možete da naletite na psa Lutalicu. Pa čak i vrlo retko na neku zalutalu macu. Jednostavno , te životinje bez doma kao da ne postoje, ili metaforično rečeno "sklonjeni su sa ulice".

Postoje beskućnici, prosjaci, perači šoferšajbni, ulični prodavci, prostitutke i makroi. Postoje i svi oni kojima je ulica jedini posao. Njih,zakon sa ulice jos uvek nije sklonio, ali ovih dana , koliko primećujem u štampi, se radi na tome. Primećujem, da kada se govori o tim nesretnicima, govori se o ljudima koji dolaze iz istočne Evrope, Rusije , arapskih i afričkih zemalja. Polemika oko perača šoferšajbni je baš uzela maha, a i primećujem da su se poslednjih dana sklonili sa raskrsnica.

Ovim poslom se uglavnom bave rumunski cigani, marokanci ili albanci, a od nedavno radna snaga, posebno iz Rumunije, zbog otvaranja granica je u naglom porastu, pa samim tim, i zarada je veća, a opet , politika države, kaže da sa poslovima na crno, MORA biti gotovo i da porez za svakog radnika MORA biti plaćen.

Svejedno, da li mora ili ne mora, činjenica je da je Italija među prvim zemljama u Evropi

gde poslovi na crno savrseno funkcionišu, a politika države i zakon, o tom pitanju, čini mi se da se svode sve više na lidersku debatu .

Realna činjenica da je potražnja nadmašila svaku vrstu ponude, a dovela je i ovih dana čuvenog komičara i bloggera Beppe Grilla na italijnske trgove, protiv politike, protiv levice i desnice, protiv optuženih u parlamentu .Poznati blogger između ostalog, kako bi sakupio 300,000 potpisa za donošenje novog zakona "o radu i zapošljavanju", nije navodno ništa imao protiv "zakona Biagi", ali je objasni da nas je Marco Biagi, svojim zakonom koji je na snazi od 1995, stavio u poziciju modernih robova, i mnoge oterao na ulicu, u ovo vreme surovog kapitalizma. Naprotiv, ništa čudno i svuda je tako, ali zanimljivo je da ceo spetakl obeležen pod imenom " Vaffanculo day", što bi donekle značilo " U p.... materinu. day".

Šalu ili ne, na stranu, cela ova priča mi je interesantna iz mog ugla, i to baš ovih dana kada lutam u potragu za poslom. Fokus mi nije profesija i specijalnost, zbog realne situacije adatapcije na nove uslove, jezik, radnu sredinu, zemlju iz koje dolazim.

S druge strane ponuda je raznovrsna, potražnja još raznovrsnija, ali sreća u nesreći je, da ću za početak držiti časove srpskog jezika, što i nije tako loše kao posao, ali nije dovoljno za životne uslove visokog standarda Milana. Potraga za još jednim, dva ili koliko god poslova se nastavlja, i trajaće, pa slobodno mogu reći " Lutalice jedna, dobro je, sve je to život "!!!

 Tatjana Đorđević