Najveći živi umetnik. Možda se neko neće složiti, ja posle koncerta u Areni nemam dilemu. Leonard je bio moja inspiracija tokom godina. Ritual je bio procesuiran toliko puta, pre otpočinjanja pisanja, čaša Martinija, dosta leda, limun, folder LC. Počinjem od treće pesme, najlakše me diže, Haleluja. I jezdim na talasima, brdovitim i prljavim, žilavim i pametnim, Leonardovim. I nosi me Leonard, duboko i daleko.

Na koncert sam krenuo kao na klanjanje, izraz zahvalnosti za sve što je on iscedio iz mene tokom godina. Hvala Vam gospodine Koen, iskreno hvala. Da je Leonard izašao na scenu, zakašljao se i rekao: Deco moja, meni nešto nije dobro, jel' OK? Rekao bi OK i otišao bez prigovora. Jel' treba i možda i krv? Ja sam B+, pa ako treba tu sam. Moglo se i očekivati, sa obzirom na manire kvazizvezda koje nas ofrlje odrađuju ovih godina, da i vremešni Leonard otpeva sat i po i ode. Tezga odrađena. Idemo dalje. We all have bills to pay. Početak koncerta je bio zakazan u 8 30h. Leonard u 08 35 razigrano istrčava i počinje. Uhhh. Čas iz koncertne kulture. Prvi. Beograd se obrukao. Na startu. Posle se još dugo ulazilo u Arenu, šta će ljudi, navika je navika.

Dance Me To The End of Love. Kad začuh taj glas shvatio sam da je Gospodin glas in the building. Nikad bolji, nikad baršunastiji, toliko prodorno šaputanje je neopisivo. Duboko koliko i njegovi stihovi. Čisto, kristalno čisto, uživanje, neko reče najboljih tri sata u životu. Neko je dodao najbolji koncert ikada, ja tu ništa ne bih dodao osim da sam gledao Batu Stojkovića u Profesionalcu u Zvezdara Teatru i Leonarda Koena u Areni. Možda sam preskroman, ali...

Senzibilitet njegove poezije ima biblijski prizvuk ali njegovo nežno, prijateljsko i brižno prisustvo je privilegija najvišeg ranga. Intimnost čarobnog senzibiliteta. Svilena duhovnost koja čupa dušu. Zamislite sjedinjene divlji vodoskok i živopisni vodopad. U jednoj jedinoj emociji koja pleše. Zavodljivo. Tmurno. Koenov vir.

Ne bih nabrajao sve pesme koje su Leonard i bend izveli. Ko zna opus LC zna, ko ne zna ništa mu neće značiti, kao ni ovaj tekst, uostalom. Sve za čim sam čeznuo da čujem, doživeo sam. A čemu se nisam nadao? Na prvom mestu fascinantna Šeron Robinson. Prateći vokal koji nije samo prateći vokal. Šeron je koautor dosta Leonardovih pesama, jedna od njih je i Everybody Knows. Pevala je i pisala za/sa Pati Labelle, Dijanom Ros, Aaronom Nevilom, grupom Temptations, Pointer Sisters i mnogim drugim. Ali glas... Kako je Šeron otpevala Boogie Street... Solo. Bez Velikog učitelja. Na sred koncerta. Leonard je najavi spontano, bez ikakve pompe. Nisam bio spreman za Šeron. Kako je Šeron otpevala Boogie Street...

Na kraju koncerta su Webb sestre izašle, jedna sa gitarom i jedna sa mikro harfom (nisam znao za postojanje rarovane harfe) i savršeno otpevale If It Be Your Will. Nisam nikad čuo anđele da pevaju, nadam se da ima vremena, ali ove devojke... Anđeli. Uvek sam se divio neizmerno suptilnom ulasku ženskih vokala u pesmama Leonarda Koena. Ovo je veći nivo šmekerizacije. Dopustio im je dve solo tačke. Koliko predivan neko može biti?

Ostatak benda je dokazao da je za bivstvovanje na bini sa Leonardom potrebno mnogo toga. A bend ima mnogo toga. Toplina. Usviranost. Preciznost. Ozvučenje u Areni me prijatno iznenadilo (nisam dosad imao koga slušati). Očekivao sam jednu sportsku dvoranu koja nije dostojna jednog Koena pošto nije bila dostojna jednog Pavarotija. Moje uvo bolji zvuk ne može da apsorbuje. Sedeo sam na trećoj galeriji, tzv. Ptičjoj. Odgovorno tvrdim da sam imao najbolja mesta. Zašto? Bahato, bezobrazno i totalno opušteno sam zauzeo 4 mesta (da vam sad ne pokazujem kako). Nema nikog oko mene u radijusu 10 metara. Niko ne zvrnda mobilnim telefonom, ne slika, ne smara. Sam. S' Leonardom. Pevam. Uživam. I da znate da nisam ja rasterao masu svojim vokalnim (ne)sposobnostima. Bilo je dosta slobodnih mesta.

Najveći živi umetnik je objasnio kako se drži koncert. Nekad novac, vreme, reči ili emocije nemaju vrednost. Ko nije bio na ovom koncertu neće imati meru vrednosti. Sa čime uporediti? Kako? Koga?

Nadam se da je moja nasušna potreba za opisom genija nije gubljenje vremena.

Svi znaju da su ova nestvarna iskustva tako retka i tako potrebna.

Everybody Knows...

Gospodine Koen, hvala...

Vladimir Mirosavljević

P.S. Pročitajte uslove korišćenja.