Napredak tehnologije, posebno informatike, čini da tradicionalni oblici konkurentnosti, koji su zasnovani na ceni i kvalitetu postaju sve manje efikasni. Da bi prevazišli ovu situaciju, učesnici tržišne utakmice nalaze različite načine da izdvoje svoje proizvode iz masovne ponude; tako što će ih povezati sa određenim stilom života, kulturnim vrednostima, tradicionalnim veštinama, autohtonim znanjima, specifičnostima određenog geografskog područja itd. Priča koja okružuje i promoviše određene proizvode, više nije analitična, ona je pripovedačka, povremeno dovedena do romanesknih razmera. Takođe je praćena i odgovarajućom visoko kreativnom vizuelizacijom koja koristi sva dostupna naučno-tehnološka dostignuća.

Prethodni kontekst, jasno pokazuje je da je kreativnost sastavni deo tržišnih događanja i da je njena striktna podela na nauku, biznis i kulturu, ne samo neefikasna i zastarela nego predstavlja i ozbiljnu prepreku društvenoj regeneraciji, posebno u tranzicionim procesima i zemljama u razvoju.

Kada se kultura i umetnost posmatraju iz ove perspektive, bilo da je u pitanju tradicionalna ili savremena, neminovna je konstatacija da one obuhvataju ogromne količine izuzetno zanimljivih resursa, sadrže snažne izvore inovativnosti-kreativnosti i upravo zato predstavljaju visoko vredne i značajne ekonomske i razvojne resurse.

Setimo se samo da su najmodernije , odnosno najuspešnije ekonomije sveta, istovremeno i izuzetno značajni izvoznici savremenih, visoko-profitabilnih kulturnih proizvoda u raznim kategorijama.

Ružica Rudić Vranić