Par momenata je bitno za pisanje ove kolumne koja to, zapravo, i nije. Kao i većina vas ne mogu da se otmem utisku da marketinške agencije svoj posao rade loše. Reklame su u Srbiji dosta lošeg kreativnog nivoa. Naučili su tu fotografiju, montaža čupa stvari, ali je sve u svemu razultat dosta uprosečen. Verujem da naručioci posla žele da baš ta uprosečenost bude ključna reč u senzibilitetu reklame. Da može prost svet da shvati. Nije bolja situacija ni kod stranih reklama, imaju više testosterona ali malo šta se pamti, zar ne? Pre neko jutro sam se probudio sa gotovom reklamom u glavi (2. po redu). Bez predumišljaja. Neko to meni sipa odozgo a ja ne volim da to sipanje prosipam naokolo.

Scenario za reklame koje slede su moja vizija marketinga, pomalo začinjenog, dramski malo zahtevnijeg i, svakako, sa porukom koja se pamti. Više od jednog dana. Barem. Postavlja se pitanje da li će ovo neko ukrasti? Može da ukrade, naravno da može, ali hajde da vidimo šta će se desiti. Mreža kreativnih ljudi ima dnevnu posetu od 4.000 dnevno. Moju kolumnu prenose Vesti.rs, Kreni.com, Planetoid.srpski.org i ko zna ko još. Čitanost je jako teško odrediti ali da se stvar dodatno zakomplikuje lično ću se potruditi. Poslaću link ka ovim scenarijima svim većim agencijama ali i kompanijama koje bi možda želele da zamene njihove reklame mojim. Ko zna šta će se desiti? Hajde da se igramo.

Lako je ukrasti ideju iz nekog mejla, verujem da jeste, ali da li će neko da mazne ideju za koji zna da je svima u inboxu? Logično pitanje je da li je najjeftinije, najpoštenije i najlogičnije platiti (debelog) autora? Pa naravno da jeste. Sve ovo je na prodaju a zakonsko pravo na moja čeda koje sad može i pročitati ću lako dokazati. Cena? Prava sitnica...

Prašak za veš

Klasična scena za reklamu za prašak u Srbiji. Tri terase. Jedna pored druge u redu. A, B i C.

Na terasama A i C ocvale, korpulentne ali ipak vesele domaćice šire tek oprani veš. Prepirka oko kvaliteta omiljenog i korišćenog praška se podrazumeva.

-          Moj prašak pere fantastično. Ima ovaj novi proaktiv-turbobalans-neutro-bio-sistem koji mi najzad pere veš kako ja hoću – kaže dežmekasta Cica sa terase A – A kakav je tvoj?

-          Moj je neverovatno fabulozan – odgovara sočno i ponosno Mica, groteksna spodoba malograđanske orijentacije sa terase C - Moj je ekološki orijentisan, mirisno izbalansiran i stvarno zadovoljava sve moje potrebe u potpunosti. A kakav je tvoj?

U tom trenutku se na središnjoj terasi, pozicija B, pojavljuje mlađani komšija, Milan, koji je tu po istom pitanju. Njegova figura se više nego jasno ocrtava u svesti i podsvesti njegovih komšinica jer se naš dečkonja tek okupao i nije imao vremena da se propisno obuče, već je oko pasa vezao peškir koji je najbolji prijatelj mašte... Milan je zgodan, vretenastih mišića, čvrstih i krupnih kostiju, njegova crna kosa je mokra i talasasta, dok u rukama nosi poveću korpu za veš njegove ruke jasno objašnjavaju koliki je potencijal u našeg komšije Milana. Kamera prati kap vode koja se sliva sa kose koju je Milan (stara naša prostitutka) tek ovlaš otresao. Kap se spušta, prati linije požude preko blago definisanih grudi mladalačkih, dalje do nestvarnih pločica i sve do stapanja sa peškirom koji je poslednja linija odbrane.

-          A, komšija? – nedvosmisleno dvosmisleno pita Cica.

Milanče se ne da zbuniti. Zna da je utrčao na klizav teren i da svaki klizeći start može opasan po život. Ali je izazov jači od njega. Višestruko.

-          Moj osvežava mirisom. Moj očarava svežinom – pripoveda Milan dok se saginje po novu turu veša. U tom pokretu se nenamerno ističe granitno čvrsta guza a peškir se otvara tako prokleto premalo. Taj gluteus i unutrašnjosti butina bivaju propraćeni kamerom i svim raspoloživim čulima i Cice i Mice.

-           Moj apsolutno fascinira... nedvosmisleno oduševljava... nenametljivo osvaja - poentu Milan ostavlja za kraj - I šta da vam kažem, jednostavno... završava posao.

Cica i Mica su apsolutno ubeđene da je Milanov neprikosnoveni šampion kakvog one nisu videle. Milan (imbecilno, kao i u svakoj reklami) prigodno podiže džak praška i pokušava da ubedi da je prašak predmet dinamičnog dramskog zapleta.

-          Prašak, komšinice, prašak – pokušava Milan da obuzda njihove raspomamljene uzdahe – Ja pričam o prašku...

-          Prašak, prašak... – zajedno uzdahnu Cica i Mica – i mi mislimo na prašak... sve vreme...

PRAŠAK KAKAV SE TRAŽI...

Plazma keks ili šta god

Reklama koja razbija idiličnu sliku o uspavljivanju dece uz čitanje priča za laku noć. Slika je podeljena na dva dela po vertikali, po taborima. Sa leve strane je roditeljski tabor, sa desne dečiji. Tata i mama. Bata i seka. Vreme je za spavanje. Pre spavanja naravno da ide uspavljivanje. Bolno, mukotrpno i dosadno. Deca koja večito nešto zajebavaju i roditelji koji se, po pravilu, pre uspavaju od dece.

-          Brate ženo – pokušava muž da prevaru gospođa majku – Jel’ večeras tvoj red da pričaš priču?

-          Naravno da je tvoj red, ne pravi se pametan – mudra je mlađana majka – Budi dobar Žmu i vuci se kod dece.

Desni deo ekrana se tad otvara i u dečjoj sobi se mogu videti bata i seka.

-          Brate sestro – kaže dečak svojoj seki – Sad će opet da smaraju.

-          Neće valjda opet? – prevrtanjem plavih okica devojčica se slaže sa svojim bratom sapatnikom.

U levom delu ekrana muž pre otvaranja vrata poručuje svojoj dragoj:

-          Pazi sad kako se deca vaspitavaju – dobacuje muž ženi dok odlazi.

-          Gledaj kako se roditelji dovode u red – govori brat sestri tiho dok zauzima pozu super nevinog mega nevinašceta ispod jorgana.

Otac ulazi u sobi. Nosi knjigu ispod miške.

-          Priča!!! Priča!!! Priča!!! – viče mali nestaško i pljeska ručicama.

-          Do jutra!!! Do jutra!!!  Do jutra!!! – spremno otac dočekuje zlobu svoga sina.

Vakuum. Sekund u kom svi razvijaju taktike za neprijatelja.

-          Ili pričanje priče do jutra ili ujutru za doručak plazma keks? – ponudu je prvi dao premudri otac.

-          Plazma!!! Plazma!!! Plazma!!! – oduševljeno viče podmladak svestan svoje intelektualne nadmoći.

-          Plazma!!! Plazma!!! Plazma!!! – oduševljeno viče otac svestan svoje intelektualne nadmoći.

Majka iz sobe sluša urlikanje koje dosad nije imala priliku da čuje.

-          A priče? – upitala ga je nestrpljivo dok je ulazio u krevet.

-          Nema više priče – rekao je Alpha mužjak više nego ponosnim glasom.

-          Nema priče?

-          Nema priče, samo plazma.

-          To lave...

-          Kako su samo naivni – kažu i deca i roditelji u isto vreme na svojim polovinama ekrana...

Može plazma, može voćni jogurt, može bilo koja radost za decu i omladinu...

NEMA PRIČE, SAMO PLAZMA

Pivo

Set sasvim namerno izgleda kao i Matrixu scena kad Morfeus nudi plavo/crvene pilule zbunjenom Neu. Jedna tamno crvena fotelja na beloj pozadini. Jedan stari TV preko puta fotelje. U fotelji sedi čovek srednjih godina. Čovek vrti kanale. Njegova dosada je jasno čitljiva na umornom licu. Kamera prati njegove pokrete glavom koji jasno odaju intezivnu rezigniranost blaziranim sadržajima koji ga napadaju sa ekrana.

-          Kupite, šaljite, osvojite, kupite, popust, akcija, samo za vikend, promocija – ređaju se iritantnim piskavim glasom marketinške peckalice. Unedogled. Nanovo i ponovo...

Čuje se Unutrašnji dijalog:

-          Ne mogu više – kaže čovek sebi – Ovo nema smisla.

Čovek tupo gleda u ekran. Pokušava da dubljim koncetrisanjem dosegne smisao. Odmahuje glavom.

-          Ove poruke vređaju – širi ruke čovek dok sa podsmehom i pogledom ispod obrva gleda kroz kutiju – Ovo nema ni trunku emocije u sebi. Loša laž od početka do kraja.

Čovek diže ruke visoko iznad svoje glave. Duboko udiše i još dublje izdiše.

-          Hoću da me savetuje neko kome verujem. Ne ko ne laže. Neko moj.

Čuju se plastične, digitalne i veštačke poruke sa TV-a. One zavode loše, one ne pobuđuju nikoga. Ravnodušnost je jedina emocija koja je kod njega generisana. Njegovo akutno stanje uma je definisano položajem tela: noge su opuštene, ispravljene u kolenima, on se u toj fotelji oseća odvratno. U tom trenutku se čovek počinje tresti. Prvo lagano, zatim sve intenzivnije. Male vibracije se pojačavaju i njegovo lice počinje da odiše bolom. Tad se od odvaja od sebe. Ne postaje svoj duh, već se jednostavno duplira. Na mesto televizora dolazi fotelja u koju klon seda. Klon je veseo, ima razdragani izraz lica. Klon je srećan svim svojim bićem. Klon se naginje ka čoveku. U njegovoj ruci (krupno) se vide 2 flaše piva. U sledećoj sceni se klon i čovek kucaju i pohotno piju pivo. Osmesi vrcaju na sve strane... Sreća izazvana konzumiranjem proizvoda je ograničena samo maštom...

VERUJTE LJUDIMA U KOJE VERUJETE. VERUJTE SEBI.

LAV PIVO!!!

Ili koji god zgodan proizvod...

Nadam se da će išta od ovog biti snimljeno. Ako ja i uzmem neki evar neću se buniti. Uopšte...

Vladimir Mirosavljević