Odavno je dobro "poznato" da je Kineski zid jedina građevina na planeti koju je moguće videti iz svemira. Većina ljudi je to prihvatila kao tačno i uopšte o tome nije razmislila, naročito sada u vreme programa kao što su Google Earth-a i NASA Word Wind, kada na "satelitskim" snimcima možemo da vidimo ulice, zgrade, automobile, ljude.... ali da li je stvarno tako?

Pre nego što vidimo koliko ima istine u ovome moramo dodatno da definišemo problem, tj. da preciznije odredimo neke osnovne pojmove. Prvi problem sa kojim se susrećemo je daljina, tačnije visina, na kojoj počinje svemir. Ovo je teško odrediti jer oštra granica ne postoji, ali možemo da pretpostavimo da svemir počinje tamo gde je atmosfera dovoljno retka i sateliti mogu da nesmetano da kruže oko Zemlje. Svemir pocinje tu, ali geostacinarni sateliti nalaye se na 40000 kilometara od Zemlje, ljudi su stigli do Meseca, svemirske letilice granice sunčevog sistema...

Druga bitna stvar je da odredimo šta znači ono "vidi". Da li je neki objekat vidljiv ili ne zavisi od toga kako posmatramo. Postoji mnogo parametara koji određuju vidljivost (boja objekta, boja svetlosti, karakteristike sredine itd) ali najvažnije je čime neki objekat gledamo - nije isto da li mislimo na vidljivost golim okom, mikroskopom, dvogledom ili teleskopom. 

U originalnoj verzijiovog mit, koji se prvi put pojavila 1932. godine, govori se o tome da je Zid moguće videti sa Meseca golim okom. Zbog jedostavnosti, i slikovitosti, pretpostavićemo da zid pomstramao iz golim okom u naboljim mogućim uslovima, sa "ivice" svemira - visina 300 km.

Vidljivost i prividna veličina nekog predmeta zavise od toga koliko je taj predmet stvarno veliki i od toga koliko je daleko. Odnos ove dve veličine (rastojanje / dimenzije) određuju ugao pod kojim se predmet vidi. Ako bi ovo izrazili matematički, preko trigonometrijskih funkcija imali bi:

tan W = d / (2 * L) ...(1)

gde je W - ugao pod kojim se predmet vidi (u radijanima), L - rastojanje a d - dimenzije predmeta. Polovina rastojanja (ona dvojka ispod razlomka) uzeta je zato što se rastojanje meri normalno predmet, tj do njegove sredine (malo geometrije i trigonometrije, za ovu priču detalji nisu bitni). Za male uglove, tj kada je L mnogo veće od d, tangens ugla približno je jednak uglu u radijanim, tj. tan W = W.

Ugao pod kojim vidimo neki predmet (A), izračen u svima poznatim jedinicama - stepenima, računamo kao:

A = 180 * W / Pi ... (2)

Kao i svaki drugi optički instrument tako i okokarakteriše moć razdvajanja, tj. minimalana ugaona veličina predmeta koja može jasno da se vidi. Moć razdvajanja približno (M) se može odrediti prema formuli:

M = 11.6 / D ... (3)

gde je M - minimalan ugao (u lučnim sekundama) pod kojim se neki predmet jasno vidi, a D prečnik objektiva (u centimetrima). Ovo je teoretski minimum optičkog sistema, u praksi vidljivost je još lošija. Ljudsko oko je složen sistem. Osim karaketistika samog sočiva "oštrina" vida definisana je i strukturom i veličinom ćelija (čepići i štapići) koje registruju lik. Kada se sve ovo uzme u obzir zaključuje se da ljudsko oko može da razlikuje detalje koji su veći od 1 lučnog minuta! Sve što je manje od toga za nas je nevidljivo.

Kada ovo znamo možemo da odredimo da li je Kineski zid stvarno vidljiv iz svemira, sa 300 km daljine. Zid je dugačak preko 6000 kilometara ali taj podatak nije mnogo bitan - bitna je njegova širina koja na najširim delovima iznosi nešto manje od 10 metara.

Ako ove vrednosti ubacimo u formule (1) i (2) dobijamo da ugao, pod kojim se Kineski zid vidi, iznosi 3 lučne sekunde (jedan hiljditi deo lučnog stepena). Apsolutnonevidljivo za ljudsko oko!

Ako još uvek ne verujete, lako možemo da uporedimo i izračunamo na kom rastojanju bi trebali da se nalaze neki poznati predmeti da bi bili iste veličine kao Kineski zid. Debljina ljudske kose je oko 100 mikrometara (1E-4 metara). Ako bi dlaku posmatrali sa rastojanja od 3 metra ona bi bila približno iste veličine kao kineski zid iz svemira. Možete li da vidite dlaku na suprotnom kraju sobe? :) Pre nego što pomislite da možete razmislite i o tome da li možete da vidite novčić od 5 dinara sa daljine od 800 metara. Odgovor na ova dva pitanja isti je kao i odgovor na pitanje "Da li se Kineski zid vidi iz svemira?". Naravno, odgovor je NE.

Ovaj mit o Kineskom zidu greši u još nečemu - neke druge građevine vide se iz svemira. Velika Keopsova piramida ima ima osnovu dimenzija 250 metara. Ako se posmatra iz svemira, sa rastojanja od 300 km Piramida se vidi pod uglom od 1 stepen i 18 sekundi. To je iznad granice vidljivosti! Ako ponovo upredimo sa novčićem - 40 metara, ili dlaka na 15 centimetara. Ovo već i nije tako komplikovano :)

Vidimo da je mit o kineskom zidu dva puta pogrešan - ne samo da Kineski zid nije jedini objekat koji se vidi iz svemira, on se ne vidi a drugi objakti se vide. 

Vratimo se sad na originalnu verziju - sa Meseca. Ako primenimo formule (1) i (2), malo ih kombinujemo zaključujemo da objekat koji se sa Meseca (rastojanje oko 300000km) vidi golim okom  mora u prečniku da ima bar 180 km! Ako uz ove formule iskoristimo i formulu (3) možemo da izražunamo koliko veliki teleksop je potreban da bi sa Meseca videli Kineski zid - 200 km ! ! ! Ups, teško da će iko ikada da sagradi ovoliko veliki teleskop :)

Milan Milošević