Beatles, Zvonko Bogdan, Sting, Tozovac, Balašević, Haustor, Pink Floyd, Štulić, Doors, Marley, Luis, Elvis... Zajednički imenitelj... Teško je naći, a? Momke odlikuje bezobrazluk, talenat, znanje i prostor. Prostor je Atom, klub u prostorijama fizičkog fakulteta u ulici Cara Dušana 13, u Beogradu a oni praše svake subote. Shvatili su Coolaresi koliko je bitno biti pragmatičan, drzak a opet toliko toga zadržati za sebe. Publika traži određene parametre a oni su to jako lepo poslagali. Edukacija i zabava, zabava i kvalietno muziciranje, smisao umetnosti upakovan u jedno vrlo zgodno i primamljivo pakovanje koje momci sasvim uspešno plasiraju.

Pevač Aleksandar Erović, Aleksandar Jovanović-Šljuka - klavijature, bubnjevi Andrea Jovanović, bas Igor Đorđević, sax i klarinet Ivan Stamenković. Bend je oformljen 2005. godine. Usviranost i preciznost Coolaresa se pretapa sa prljavim klupskim aranžmanima koji emituju dinamičnu energiju čudnog senzibiliteta koja obara s' nogu. Zavođenje kojim momci šarmiraju publiku se ne može tako ni nazvati. Njihov nastup nema laganu i lepršavu emociju koja koketno i lagano osvaja, nepretenciozno i opušteno. Ne. Coolaresi ne kupuju cveće. Ne recituju. Brzo, rutinski i iskusno te odvode u mrak u stilu: Dođi ‘vamo, imam nešto da ti kažem. Bam! Pre nego shvatiš šta ti se dešava shvatiš da sve što tražiš izgara na bini.

Andrea Jovanović. Pre nego što sam napisao ovaj tekst, pri pokušajima da objasnim Coolarese, za bubanj sam imao sledeću metaforu: zamisli da postoji tačka u mozgu koju moraš nekako prodrmati, s' vremena na vreme. Težište nečega. Kad Andrea spoji palicu i bubanj, to je to. Ubilački precizno. Nemilosrdno, taman što ti treba.

Klavijature

Aleksandar Jovanović. Peva čovek, takođe vrlo zanimljivo, uža specijalnost Bitlsi. Ne volim da se frljam sa stručnim muzičkim izrazima, pošto ekspert nisam, ali reč retro mi je sad baš taman. Protekle dve decenije su u muzici bile vrlo indisponirane i sve što ima taj prizvuk je više nego dobrodošlo. Plovidba tim vodama mi uvek prija a ovaj klavijaturista je kapetan u čije umeće imam poverenja.

Ivan Stamenković. Ja sam imao problem sa saxofonom u beogradskim klubovima. Razlupana ozvučenja su uvek bila demolirajući element koja su saksofonistima davala dimenzije svadbarskog priučenjaka. Ivan je raskošni talenat, nema sumnje. Pripadam kategoriji potrošača koji možda previše zahtevaju, ali zašto da ne čujem sve? Ivan zaista daje sve, melodije nigde ne ostaju izgubljene. Pun punokrvan ton, potentne snage i intrigantne dinamike.

Atom

Vrlo simpatično mesto. Studentarija koja danju bleji uveče dođe. Ništa napucano. Opuštencija dokle hoćeš. Ulaz 150 dinara. Jelen pivo (malo točeno) 140 dinara. Taman kako treba. Ovaj tekst sam napisao tek sad zato što je sinoć završena sezona. Vi ćete sada pročitati tekst, napaliti se i hteti da ih odmah čujete. E pa ne može. Računam na vašu zaboravnost jer bi (možda) u suprotnom subota u Atomu bila obojena nekim drugim bojama, što nikako ne želim. Tuga Tužno je što su u Srbiji ovakvi bendovi marginalizovani. Etar vrca od besmislenih idiotija. Coolares ne bi smeli da dozvole sebi da budu pobeđeni. Savet momcima: autorske pesme. Proširite repertoar. Sponzori. Borba sa vetrenjačama. Verujem da ste probali. Ne verujem da ne možete da pobedite.

Vladimir Mirosavljević