Moja drugarica Kyoko, nije baš impresionirana italijanskom grafikom. Nije ni čudo kad dolazi iz Japana, gde je tradicija kroz istoriju, dobra i kvalitetna štampa ( crtež rukom, iznad svega). Za italijski dizajn nema kritike. Nasuprot, ja sam svakako ostala fascinirana, baš reklamom, grafikom, a o dizajnu da ni ne govorim.

Od nedavno pohađam kurs grafičkog dizajna. Iako sam po profesiji novinar, znam da grafički dizajn nije bas najneophodniji, ali ko zna, i onako nam je budućnost vrlo neizvesna., pa možda će zatrebati!

Secam ih se, još iz Beograda, sa raznim ljudima, različitih nacija, kultura, navika....Nisu bili baš mnogobrojni, ali su u svakom slučaju bili prijateljski i veseli. Posebno narodi Evropske Unije koji poslednjih godina posećuju Srbiju, potvrdili su nam da rakija, hrana i draželjubivost Srba je neprikosnovena. Pa, zar i nije tako?- rekao bi svaki naš građanin.

Ne sećam se da li se tako zvao neki pas iz crtanog ili dečijeg filma? Ali nikako ne mogu da zaboravim da još kao mala, jako sam bila sažaljiva na svakog psa bez gazde i doma, pa sam ih vrlo često udomljavala i bila srećna kad bi koju lutalicu nahranila . Moja mama nije bila najsrecnijaJ

Uskoro pa "nema više" ili "è finito", kao uobičajna fraza ovih dana na ulicama, trgovima, barovima. Uobičajni razgovori, ili ćaskanje sa prijateljima se svode na razmenu utisaka sa odmora.

Uhvatila sam malo Sunca ovih dana. Iako u pauzama letnje kiše, osunčala sam se dovoljno da barem malo prikrijem bledilo. Odlično sam se provodila par dana na moru, noćenjem na obližnjoj planini u blizini Đenove, mediteranskog mora. Pravi agriturizam, sir, pršuta, divlje jagode i još plus vodopad.

Iskustva Venecije su neopisiva u principu. Zato i ne želim da opširno pišem o tom na izgled zaista nestvarnom gradu. Romantika, zaljubljenost , umetnost i more koje Venecija živi, jednostavno nisu stranice ispisane . Napravila sam fotografije za prepričavanje dragim ljudima.

Ono što sam dobro naučila , verovatno praksom novinarskih situacija , jeste " Glavu gore, tvrdoglavo napred i što je više moguće, bez koraka unazad". Naravno često je jako teško uvek biti korak ispred situacije, pa sam ovoga puta odabrala " oprezno i umereno, s ‘malim pauzama odmoranja".

Ponekad se zamislim, i pitam se " Pomisle li oni nekad na nas? "