U Banja Luci je, od 2. do 9. maja, održan Prvi internacionalni filmski festival - BLIFF. Tokom osam festivalskih dana, u nekoliko programskih celina (Festivalski hitovi, Mir i Tolerancija, Žene režiseri, Djelići stvarnosti, Film i smijeh...), prikazana su 43 dugometražna i 22 studentska filma.

Na samom otvaranju, nakon (preduge) ceremonije Crvenog tepiha, defilea VIP i manje VIP zvanica i atraktivnog performansa reditelja Michala Cabana, tokom kojeg politički vrh Republike Srpske (premijer Dodik, predsednik Kuzmanović, gradonačelnik Banja Luke Dragoljub Davidović) beše zasut prašinom, konfetama, pirotehnikom (koja je uključila protivpožarni alarm, na oduševljenje publike) i prekriven najlonom, u sali Dječijeg pozorišta prikazan je prvi celovečernji film mladog Stefana Arsenijevića „Ljubav i drugi zločini“. Ovo je bila svojevrsna ex-Yu premijera Arsenijevićevog filma, pošto je do sada prikazan samo na festivalima u Nemačkoj (u Berlinu i Lincu), a u Srbiji bi trebalo da ima premijeru u junu na festivalu u Novom Sadu. U svakom slučaju, vrlo uzbudljiv početak festivala je nagovestio interesantan provod narednih dana.

Organizatori su se potrudili da gostima festivala priušte nezaboravan provod. Dobri filmovi, žurke i koncerti (pogotovo koncert Esme Redžepove, koji je održan na tvrđavi Kastel, na žalost po hladnom vremenu posle kiše, pred svega par stotina posetilaca) ali i obilasci grada i najveća atrakcija Banja Luke – rafting rekom Vrbas, su nešto po čemu će se BLIFF pamtiti. Banja Luka je ugostila veliki broj filmskih stvaralaca iz celog sveta. BLIFF su posetili glumac filma „Poseta orkestra“ Saleh Bakri, Endi Serkis – Golum iz „Gospodara prstenova“, glumice Kirsten Vering („Ovo je slobodan svet“), Nursel Kose („Na ivici raja), Aleksandra Vestmajer, rediteljka filma „Sami u četiri zida“, Teona Mitevska („Ja sam iz Titovog Velesa“), Marsel Ven („Jedan koji se otisnuo: Rane godine Vima Vendersa), Miroslav i Miroslava Dembinski („Muzički partizani“), mlada nada bosanskohercegovačkog filma Armin Omerović („Armin“)...

Za studente Akademija u regionu (a i one koji sebe još uvek smatraju studentima) organizovane su radionice o pisanju filmske kritike, dokumentarnog filma, režije i glume. BLIFF je ponudio nešto što i nije tako uobičajeno na festivalima koji se održavaju na ovim prostorima – program Žene režiseri. Podela na muški i ženski film je uslovna, i možda nepotrebna, ali je na ovaj način pružena podrška ženama – filmskim radnicama. Ovaj program je imao i jednu humanitrnu crtu - prihod od ulaznica namenjen je borbi protiv raka dojke.

Posle gotovo svake projekcije filma publici su se predstavili autori (reditelj, producent, glumac ili glumica, u zavisnosti od toga ko je gost na festivalu), nakon čega su vođeni razgovori između autora i publike, a neka od tih „druženja“ su potrajala gotovo jedan sat (npr. sa autorima filma „Muzički partizani“ ili „Posao snova“).

Nagrade

Za nagradu Zlatni Maslačak (i novčane nagrade u iznosu od 3.000, 2.000 i 1.000 evra), za najbolji igrani, dokumentarni i studentski film takmičilo se osam igranih, sedam dokumentarnih i dvadesetak studentskih ostvarenja. U kategoriji igranih filmova, žiri, koji su činili češki reditelj Ivan Fila, glumica Jasna Žalica i britanski kritčar Ronald Bergan, nagradu Maslačak dodelio je izraelskom filmu „Poseta orkestra“ reditelja Erana Kolirina, a žiri za dokumentarni film, koji je radio u sastavu Jak Kilmi, reditelj i producent, predavač filmske kritike iz Estonije, Grit Lemke, kustos i filmski kritičar, pedagog i antropolog iz Nemačke i Jasmin Duraković, direktor FTV BiH, reditelj, pisac i novinar iz Bosne i Hercegovine, procenio je da je najbolji dokumenatarac „Izgubljeni vikend“, češke rediteljke Lucije Kral. Maslačak za najbolji studentski film dodeljen je filmu „Opsednut“, Martina Hemptona, dok su nagradu publike podelili „Hadersfild“ Ivana Živkovića i dokumentarac „Suveniri“ iz Izraela.

Osim nagrađenih filmova na festivalu su prikazana zaista dobra ostvarenja, poput „Na ivici raja“ Fatiha Akina, „4 meseca, 3 nedelje i 2 dana“ Kristijana Munđijua, „Nema zemlje za starce“ braće Koen, „Ja sam iz Titovog Velesa“ makedonske rediteljke Teone Strugar Mitevski, „Ovo je slobodan svet“ Kena Louča, „Gipsy Caravan“ Jasmine Delal... Svojim kvalitetom posebno se istakao progam Djelići stvarnosti, odnosno program celovečernjih dugometražnih filmova, u okviru kojeg su banjalučanima, pored ostalih, predstavljeni i „Problemi sa komarcima i druge priče“ bugarskog reditelja Andreja Paunova, „Sami u četiri zida“ Aleksandre Westmaier, „Durakovo – selo budala“ Nina Kirtadzea. Najveću pažnju publike su, možda očekivano, privukli „12“ Nikite Mihalkova, „Dva dana u Parizu“ Žili Delpi i dokumentarac o ženskom turbo-folk playback orkestru lokalne televizije, „Posao snova“, bosanskoherecegovačke rediteljke Danijele Majstorović.

Završne večeri festivala prikazan je "Belle epoque ili Posljednji valcer u Sarajevu" Nikole Stojanovića, koji je na svoju premijeru čekao 17 godina.

Vlada RS je za ovaj festival izdvojila milion, a grad Banjaluka 300.000 KM.

Iako organizatori festivala ističu da su zadovoljni odzivom publike, na žalost, na nekim projekcijama sale Dječijeg pozorišta i bioskopa Kozara bile su poprilično prazne.

Sanja Jovičić