Prošlog leta je, samostalnom izložbom vajara Nuncija Di Stefana, započeo ciklus "MACRO- perspektive jednog muzejskog modela". U saradnji Ambasade Italije, Italijanskog instituta za kulturu i Muzeja savremene umetnosti u Rimu (MACRO), ovaj projekat je nastao sa ciljem da Beogradu predstavi aktivnosti rimskog Muzeja savremene umetnosti kao mogući model muzejske delatnosti. MACRO postoji već pet godina i za to vreme je postao jedna od najznačajnijih institucija za savremenu kako italijansku tako i inostranu umetnost, a program koji je razvio ima efikasnu shemu koja podrazumeva realizaciju samostalnih izložbi rerospektivnog karaktera, kakva je bila izložba Nuncija u Muzeju savremene umetnosti, ali i program specijalnih projekata koji je posvećen umetnicama mlađe generacije, tako je u Palati Italija od aprila do juna ove godine priređeno tri izložbe autorki Sare Ćiraći, Sissi i Stefanije Galegeti. Na taj način projekat "MACRO- perspektive jednog muzejskog modela" akcenat stavlja na delatnosti jednog muzeja kao agenta u produkciji sadašnjosti, koji pored izložbenog prostora predstavlja i mesto umetničke produkcije i eksperimentisanja, umetnikovih opažanja i vizija u odnosu prema spoljašnjem svetu. Za prezentaciju italijanskih umetnika u Beogradu, MACRO predstavlja projekat specijalno koncipiran za ovu priliku u skladu sa preciznim muzejskim modelom koji se profiliše kao prostor u kome se sjedinjuju aktuelnost i perspektive budućnosti.

Poslednja izložba u seriji "MACRO- perspektive jednog muzejskog modela", posle predstaviljanja dve mlade italijanske umetnice Sare Ćiraći i Sissi, jeste samostalna izložba autorke Stefanije Galegati, još jednog aktera savremene italijanske umetničke scene. Stefanija Galegati je italijanska umetnica mlađe generacije, već afirmisana u Italiji i u inostranstvu, njoj je ovo prvi put da izlaže u Beogradu i to projekat koji je posebno koncipiran za ovu priliku. Rođena u blizini Ravene 1973. godine, Stefanija je studije završila na Breri u Milanu, a danas živi i radi na relaciji Milano- Njujork- Rim. Njena umetnička produkcija se razvija kroz različite discipline: slikarstvo, skulptura, fotografija, video, performans, instalacije, međutim bez obzira koji medij koristi, umetnica istražuje odnos realnosti i njenog predstavljanja, objektivne slike i subjektivne percepcije. Galegati je dobitnica mnogobrojnih nagrada, među kojima je i nagrada 2000. godine za najbolju mladu umetnicu i 2004. godine nagrada i stipendija za jednogodišnji boravak u PS1/ MoMa u Njujorku. Počela je da izlaže 1994. godine u Milanu, nakon čega su usledile izložbe u Italiji i inostranstvu: Amsterdam, Bolonja, Trent, Bergam, Torino, Tel Aviv, Centar Pompidu u Parizu, Seul, Barselona.

Izložba u Palati Italija jako je zanimljiva jer, pored toga što je projekat realizovan posebno za ovu priliku, u foto i video radovima nalaze se i kadrovi Beograda. Nakon dvonedeljnog boravka u Beogradu, Stefanija je napravila snimke koje je uvrstila u svoj projekat "Notes by Chance" (Slučajne beleške), seriju koju je započela sasvim slučajno u Rimu 2005. godine i nadograđivala kasnije na različitim lokacijama u Evropi, Južnoj Americi i Africi. To su snimci svakodnevnice, delići realnosti, momenti zaustavljeni okom kamere, jedan svakodnevni svet slika, koji je viđen na drugačiji način. Prvi kadrovi projekta "Notes by Chance" nastali su u Rimu, gde se autorka zatekla 2005. godine u vreme smrti pape Jovana Pavla II i u trenucima kada se birao njegov naslednik. Šetajući Rimom svakog dana je prolazila pored Vatikana i slučajno je počela da snima minijaturnom kamerom mase ljudi i novinara iz čitavog sveta koji su očekivali izbor novog pape. Video predstavlja zanimljive sekvence kada se novinari spremaju za snimanje reportaže, naravno bez njihove svesti da ih neko već snima, to su lica poznatih svetskih novinara i reportera. Prvobitna ideja umetnice je bila da snimke montira i umnoži u malom tiražu od 1000 primeraka i da ih podeli svojim prijateljima umetnicima, jer je, kako kaže mislila da radovi koji su previše blisko povezani sa hronikom ili političkom kritikom ne mogu biti efikasni, i da je korišćenje umetnosti u novinarskom maniru neadekvatno. Ipak, "Notes by Chance #1" je postao rad i ovih dana je dostupan Beograđanima u Palati Italija. Kamera je polako postala sastavni deo prtljaga Stefanije Galgati, koja je proteklih godina često putovala i na tim putovanjim je pravila snimke situacija, ljudi i stvari koje su je okružavale, stvarajući tako jednu vrstu video dnevnika. U prostorijama Italijanskog instituta za kulturu prikazano je šest radova ove italijanske umetnice, tu je i zadnji koji je nastao u proteklih osam meseci koje je Galegati provela u Africi, Italiji i Beogradu. Video posvećen Beogradu je jedan humoristički i kritički osvrt. Ono što obično privlači autorku, a nalazimo i na ovom videu, jesu grafiti, slučajni prolaznici, dešavanja na ulicama i po klubovima, ali prvenstveno manifestacije građanske neposlušnosti. Svojim objektivom ona hvata momente koji manifestuju nezadovoljstvo ljudi u socijalnom kontekstu, stvarajući jednu lucidnu i veoma ležernu refleksiju sveta oko sebe. Ipak, umetnica kaže da ju je oduševila količina pozitivne energije koju je osetila na ulicama našeg grada i u kontaktu sa ljudima, a naročito ju je dotakla jednostavnost ljudi koji su, kako kaže, prošli kroz jedan težak period i sa lakoćom ga prevazilaze.

Serija radova "Notes by Chance" predstavlja svojevrsne portrete različitih kulturnih sredina, fokusirajući se na svakodnevne humoristične i zadivljujuće trenutke. Opšte prihvaćeni načini percipiranja stvarnosti se polako gube dok posmatramo foto i video radove Stefanije Gaslegati, jednostavnost gubi na značaju i pred nama se otvara jedna surealna dimenzija svakodnevne realnosti. Ova serija, realizovana u mediju koji je blizak svakome, još je u procesu i prilično je udaljena od drugih radova koje je osvarila umetnica u oblasti slikarstva, skulpture i instalacija. To su, takoreći ukradene slike, ukradeni momenti stvarnosti, koji uz ukradenu muziku odlično komuniciraju sa publikom.

Ciklus "MACRO- perspektive jednog muzejskog modela" završava se jednom inovativnom i originalnom izložbom koja traje do 22. juna 2007. godine u Palati Italija.

Senka Ristivojević