Bakropis Srbije će obeležiti letnju izložbu grafike u Prodajnoj galeriji "Beograd" na Kosančićevom vencu, koja će biti održana od 21. avgusta do sredine septembra.

Izložba, zamišljena kao uvertira za smotru koja će biti održana u avgustu, imaće za cilj da pruži širi uvid u najnoviju srpsku bakropisnu produkciju.

Izložene su grafike 64 umetnika koje su nastale u periodu od 1950. do početka osamdesetih godina 20. veka, a autor izložbe Nenad Nikolić, kustos galerije, je načinio izbor iz kolekcije bakropisa Likovne akademije u Beogradu, koju je sakupio profesor Fakulteta primenjenih umetnosti, Boško Karanović.

Grafička tehnika bakropisa razvila se u 14. veku u zapadnoj Evropi iz oružarskog zanata čiji su majstori ukrašavali oružje, delove oklopa i konjske opreme, tako što su u metal, prekriven voskom, urezivali željene ornamente, a onda ga prelivali kiselinom da bi, kada se ukloni zaštitni sloj voska, dobili "crtež" urezan u metal.

Za razliku od starijeg bakroreza kod koga se crtež direktno urezuje u bakarnu ploču zbog čega je linija mnogo oštrija i jasnije definisana, kod bakropisa se, zahvaljujući nejednakom delovanju kiseline na bakarnu ploču postiže "mekoća", a linija je neravnomernija pa je utisak bliži onom koji se postiže u tehnici akvarela.

U naše krajeve bakrorez je stigao sa baroknom umetnošću u 18. veku, dok je bakropis počeo da se primenjuje tek u 20. veku, kada su se mnogi cenjeni umetnici vešto služili ovom tehnikom.

Na izložbi bakropisa, na kojima preovlađuje figuracija, pre svega ljudska figura i pejsaži, značajno mesto je dato rodonačelniku umetničke porodice Karanović, koji se vidno oslanjao na velike uzore bakropisaca prethodnih vekova. 

www.rts.co.yu