Jubilarni, 50. Oktobarski salon u Beogradu biće održan od 2. oktobra
do 15. novembra na temu "Okolnost", prema koncepciji ovogodišnje
umetničke direktorke Branislave Anđelković, koja je najavila fokus na
umetnost i umetnike, uz kritičke osvrte na dosadašnja izdanja te
najveće izložbe savremene vizuelne umetnosti u Srbiji, koja je od
2004. međunarodna.

Proces organizovanja 50. Salona trebalo je da bude završen krajem
prošle godine, ali se zbog situacije sve proteglo i na šest meseci
kasnije, rekla je 30. juna na konferenciji za novinare Branislava
Anđelković, koja je i direktorka Muzeja savremene umetnosti u
Beogradu.

"Pred nama je sada samo nekoliko meseci za jednu ovako veliku
manifestaciju, ali imaćemo odličan Oktobarski salon", istakla je ona.

Tema cele manifestacije je "Okolnost", a centralna izložba biće
održana na temu "Okolnost - jedna međunarodna izložba".

Čitava manifestacija će biti usmerena ka umetnicima, pa bi se, posle
prošlogodišnje koncepcije Bojane Pejić "Umetnik - građanin / Umetnica
- građanka", moglo reći ove godine "Umetnik - umetnik, umetnica -
umetnica", dodala je Branislava Anđelković, napominjući da cela
koncepcija podrazumeva dosta kustoškog rada, te da će biti
uključen veliki broj mlađih kustosa, kao i kustoških radionica, u
okviru preispitivanja domaće kustoške i umetničke scene.

Najavljujući više tema nego ranije, ona je rekla i da bi 50. Salon
mogao da bude prilika da se i težište pisanja o Oktobarskom salonu
prebaci na umetnike i umetnost, jer se poslednjih godina više govorilo
o kulturi, što je širi pojam.

"Nadam se da ćemo naći način da se više govori o umetnosti i
umetnicima", rekla je Branislava Anđelković.

Jubilarni Salon obuhvatiće i aktivnosti na istraživanju istorijata i
uloge te izložbe na umetničkoj sceni, pa će tim povodom biti
objavljena knjiga dosadašnjih kritika i održan okrugli sto.

Urednik tog pratećeg programa Radonja Leposavić najavio je da će
knjiga kritika o Oktobarskom salonu, od 1960. do danas, biti
sastavljena zapravo više od nekih pitanja, nego od odgovora, a
poslužiće kao vrsta predloška za okrugli sto.

Šta se htelo osnivanjem Salona? Šta je Salon doneo kulturi i
umetničkom životu, neka su od pitanja na koja bi trebalo ponuditi
odgovore, rekao je Radonjić, dodajući da se u kritikama "stalno
ponavljalo i da nam takav Salon ne treba, ali se nigde ne govori kakav
nam Salon treba".

Treća celina 50. Salona biće predstavljanje na važnim međunarodnim
manifestacijama, poput bijenala u Veneciji i Istanbulu.

Tako će 10. septembra do 16. oktobra u Istanbulu biti predstavljeno
deset umetnika koji su učesnici Oktobarskog salona, najavila je nova
direktorka Kulturnog centra Beograda Marina Đurđević.

Podsećajući da je Oktobarski salon od osnivanja 60-ih doživeo najviše
transformacija, ona je ocenila i da je ostao veliki podsticaj
stvaralačkom duhu, čemu je doprineo i KCB kao organizator, podižući
nivo te manifestacije iz godine u godinu.

Gradska sekretarka za kulturu Ivana Avžner, koja je istakla značaj
Oktobarskog salona i za Beograd i Srbiju i širi region, rekla je da su
za ovogodišnje izdanje planirana sredstva u iznosu od 34 miliona
dinara, ali su zbog krize i rebalansa budžeta smanjena na 33 miliona.

Ministarstvo kulture Srbije podržalo je Oktobarski salon sa četiri
miliona dinara, rekla je državna sekretarka Nadica Momirov.

Oktobarski salon ima i novi Odbor, izabran na sednici Skupštine grada
Beograda 22. juna na period od četiri godine.

Za predsednika Odbora imenovan je Aleksandar Peković, zamenik
sekretara Sekretarijata za kulturu grada Beograda, a članovi su viši
bankarski komercijalista NLB banke Ana Perović, vajar Miroslav Perić i
direktorka KCB-a Marina Đurđević.

Slikar Dušan Otašević, koji je takođe bio imenovan u Odbor, u
međuvremenu se povukao, pa će biti biran novi član.

Jubilarni Salon biće održan u Muzeju 25. maj, galerijama KCB-a, Kući
legata i Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Osnovan 1960. kao izložba najboljih ostvarenja u oblasti likovnih
umetnosti, Oktobarski salon je 1967. postao značajna smotra aktuelnih
tokova i u primenjenoj umetnosti.

Tokom poluvekovne istorije menjao je koncepciju i oblike
organizovanja, a od 2001. imenuje se umetnički direktor koji predlaže
koncept Salona.

Umetnička direktorka 45. Oktobarskog salona - prvog međunarodnog, bila
je kustoškinja i istoričarka umetnosti Anda Rotenberg iz Poljske.

Naredne godine umetnička direktorka je bila beogradska istoričarka
umetnosti i kustoškinja Darka Radosavljević Vasiljević, a potom, 2006.
godine nemački kustos Rene Blok, a 2007. Lorand Heđi iz Mađarske.

Prošle godine umetnička direktorka Salona bila je istoričarka
umetnosti i kustoškinja Bojana Pejić, koja živi i radi u Berlinu od
početka 90-ih.

Na 49. Salonu dodeljene su tri ravnopravne nagrade Darinki Pop Mitić
iz Beograda, Katji Sander iz Danske i Grupi Chto delat? iz Sankt
Petersburga.

Sigalit Landau iz Izraela dobila je nagradu KCB-a, koja podrazumeva
samostalnu izložbu 2010. godine, a Reli Avrahami, takođe iz Izraela,
otkupnu nagradu Muzeja primenjene umetnosti.

Nagradu Udruženja likovnih kritičara AICA - Srbija, u iznosu od 30.000
dinara, koja je prvi put dodeljena, dobila je Grupa Spomenik (Milica
Tomić, Darinka Pop Mitić, Branimir Stojanović Trša, Svebor Midžić), a
u žiriju su bili Irina Subotić, Branislav Dimitrijević i Ješa Denegri.

Sajt Oktobarskog salona je www.oktobarskisalon.org